Извезено је робе у вредности од 9.551,5 милиона долара, што чини повећање од 33,1 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 19.954,1 милион долара, што је више за 34,6 одсто него у истом периоду прошле године.

Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 6.335,9 милиона, што је више за 19,4 одсто када се упореди са истим периодом претходне године, а увоз робе је имао вредност од 13.238,6 милиона, што је више за 20,8 одсто него у истом периоду прошле године.

Дефицит износи 10.402,6 милиона долара, што чини повећање за 36 одсто у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима дефицит износи 6.902,7 милиона, што је више за 22,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.

Покривеност увоза извозом износи 47,9 одсто и мања је него покривеност у истом периоду 2007. године, када је износила 48,4 одсто, а неповољна карактеристика спољнотрговинске размене у посматраном периоду је висок дефицит и чињеница да увоз расте брже од извоза.

Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, чија цена на светском тржишту варира, али је и даље висока, што има утицаја на вредност нашег увоза, с обзиром на то да енергенти чине 20,4 одсто укупног увоза.

Повећање увоза у протеклом периоду последица је и увоза друмских возила, гвожђа и челика, разних врста машина, а увоз руда бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала и даље је велики, мада је због финансијске кризе у свету дошло до пада привредне активности и пада поруџбина производа црне и обојене металургије, и након дужег времена на листи извозне робе производи црне металургије нису у прва три.

Такође, повећање увоза има утицаја и на раст тражње јер су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња.

Повећање извоза резултат је, пре свега, до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, и извоза гвожђа, челика и обојених метала, што је резултат раста међународне потражње.

Повећање извоза такође је резултат и извоза пољопривредних производа, у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини значајан део и износи 277 милиона долара, док извоз воћа и поврћа износи 409 милиона долара, али и потписаног Споразума са ЕУ, по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту и где због тога бележимо суфицит у извозу одеће.

На повећање извоза утицали су повољни односи размене у сектору хране, животињских и биљних уља и масти и производа класификованих по материјалу које највише извозимо, а поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта еврозоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 65,8 одсто (6.288,2 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26 одсто (2.487 милион долара) и опрема 8,1 одсто (776,2 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,3 одсто (12.231,4 милиона долара), роба за широку потрошњу 22,1 одсто (4.400,8 милион долара) и опрема 16,6 одсто (3.321,9 милиона долара).

Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно су биле Босна и Херцеговина (1.159,6 милиона долара), Црна Гора (1.138,2 милиона долара) и Немачка (1.006,3 милиона долара).

Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно су биле Руска Федерација (3.059,2 милиона долара), Немачка (2.352,1 милиона долара) и Италија (1.906 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).

Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, а највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, као и због тога што наши извозници недовољно користе билатерални споразум о слободној трговини.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1.607,2 милиона долара који је резултат углавном извоза гвожђа и челика и пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).

Извоз Србије за посматрани период износи 3.168,9 милиона долара, увоз је 1.561,7 милиона долара, док покривеност увоза извозом износи 202,9 одсто.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.349 милион долара), обојени метали (651 милион долара), одећа (440 милиона долара), производи од метала, нигде непоменути (407 милиона долара) и поврће и воће (409 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 34,1 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2.583 милиона долара), друмска возила (1.679 милиона долара), гвожђе и челик (1.003 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (951 милион долара) и природни гас (931 милион долара), при чему њихов увоз чини 35,8 одсто укупног увоза.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на листи првих 100 производа у извозу за октобар прво место заузима кукуруз (24 милиона долара), на другом месту су малине са 22 милиона долара, док треће место заузимају делови за машине са 19 милиона долара.

Иза њих су ваљани производи превучени калајем са 18 милиона долара, на петом месту су хула-хоп чарапе са 16 милиона долара, док су на шестом месту топло ваљани производи са цифром од 15 милиона долара.

Новитет на извозној листи чине телевизијски пријемници у боји са 14 милиона долара, на седмом месту следе нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 14 милиона долара и лекови за малопродају 12 милиона долара извоза.

Листа првих 100 производа у увозу за октобар показује да је нафта са 155 милиона долара наш главни увозни производ, на другом месту је гас са вредношћу од 70 милиона долара, док је трећи по значају увоз плинског уља (42 милиона долара).

Следе путнички аутомобили са 42 милиона долара, док су лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) увезени за 35 милиона долара.

На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и мини-буси) утрошено је 25 милиона долара, руде гвожђа смо увезли за 20 милиона долара, а рафинисани бакар је увезен за 19 милиона долара.

Електрична енергија увезена је за 18 милиона долара, а течни бутан за 17 милиона долара.