У укупној вредности пољопривредне производње у 2014. години, биљна производња је учествовала са 66,9 одсто, а сточарска са 33,1 одсто. У односу на 2013. годину, нето индекс физичког обима пољопривредне производње већи је за 2,1 одсто. Биљна производња је у поређењу са 2013. годином већа за 5,7 одсто. У оквиру биљне производње, вредност ратарске производње већа је за 11,9 одсто, док је код воћарства мања за 20,5 одсто, а код виноградарства за 38,7 одсто. Вредност сточарске производње, у односу на 2013. годину, већа је за 0,4 одсто. У оквиру структуре сточарске производње, вредност говедарства мања је за 0,1 одсто и овчарства за 9,2 одсто, а већа је код живинарства за 0,5 одсто и свињарства за 4,8 одсто. У укупној пољопривредној површини у 2014. години, оранице и баште учествују са 74,3 одсто, воћњаци са 4,7 одсто, виногради са 0,6 одсто, ливаде са 10,9 одсто и пашњаци са 9,5 одсто. У структури засејаних површина ораница и башта, жита учествују са 69,8 одсто, индустријско биље са 13,3 одсто, повртно биље са 2,0 одсто и крмно биље са 9,3 одсто. Остварена производња у 2014. години, у поређењу са претходном годином, већа је код кукуруза за 35,6 одсто и шећерне репе за 10,3 одсто, а мања код пшенице за 11,3 одсто и сунцокрета за 0,7 одсто. У односу на 2013. годину, већи је број условних грла (за 4,1 одсто), а већа је и производња крављег млека (за 2,8 одсто) и меса (за 2,5 одсто). Клима је умерено-континентална, а просечна температура у току године износи 11 до 12 степени Целзијуса. Просечна годишња количина падавина износи 600 до 800 милилитара у равничарским пределима, а у планинским од 800 до 1.200 милилитара. Повољни природни и климатски услови поспешују развој пољопривреде. Равничарски региони Војводине, Косова Поља, Метохије, Поморавља, Посавине, Тамнаве, Крушевачког и Лесковачког поља погодни су за механизовану ратарску и повртарску производњу. Брдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинско подручје Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодни за развој овчарства, говедарства и шумарства. Укупна површина земљишта под шумом у Републици Србији износи 2.168.746 хектара. У државном сектору је 953.218 хектара, односно приближно 44 одсто укупног земљишта под шумом, док се преосталих 56 одсто површине земљишта под шумом налази у приватном сектору. Статистички годишњак Републике Србије за 2017. годину - Пољопривреда (извор: Републички завод за статистику) Линкови
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Систем тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС) |