Област индустрије и рударства Републике Србије обухвата вађење руда и камена, прерађивачку индустрију и производњу и дистрибуцију електричне енергије, гаса и воде.

Индустријска производња у Републици Србији у 2014. години била је за 6,5 одсто мања него 2013. године. Обим индустријске производње у 2014. години, у односу на претходну годину, забележио је пад код 20 области чије је учешће у структури индустријске производње 68 одсто, а раст код девет области чије је учешће у структури индустријске производње 32 одсто.

Посматрано по секторима, у 2014. години, у поређењу са 2013. годином, регистрована су следећа кретања: сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација – пад од 20,1 одсто, сектор Рударство – пад од 16,6 одсто и сектор Прерађивачка индустрија – пад од 1,4 одсто.

Подаци о индустријској производњи у 2014. години – по наменским групама, у односу на претходну годину, показују да је дошло до пада у производњи енергије (за 17,4 одсто), капиталних производа (за 4,1 одсто) и интермедијарних производа, осим енергије (за 3,2 одсто). Раст је констатован у производњи трајних производа за широку потрошњу (за 0,4 одсто) и нетрајних производа за широку потрошњу (за 0,9 одсто).

Највећи утицај на пад индустријске производње у 2014. години, у поређењу са 2013. годином, имале су Производња електричне енергије, Производња металних производа, осим машина, Експлоатација угља, Производња хемикалија и хемијских производа и Експлоатација руда метала.


Електропривреду Србије (ЕПС) чине рудници угља, електроенергетски извори (хидроелектране, термоелектране, топлане), преносна мрежа и дистрибутивни систем.

Највеће учешће у производњи енергената у Републици Србији у 2013. години имала је производња угља (41,63 одсто). Увоз од 53,23 одсто у 2013. години имали су нафта и нафтни деривати, док се највише извозила електрична енергија (46,19 одсто). У оквиру финалне потрошње у 2013. години, највише угља трошило се у сектору домаћинстава (39,18 одсто), у сектору саобраћаја највише су се трошили нафтни деривати (61,30 одсто), електрична енергија највише се трошила у сектору домаћинстава (52,58 одсто), а природни гас у сектору индустрије (70,67 одсто).

Статистички годишњак Републике Србије за 2017. годину - Индустрија и енергетика (извор: Републички завод за статистику)


Рударство у Србији представља основу за индустрију, па тиме и за економију наше земље у целини.

Угаљ

Нискокалорични угљеви – лигнити, који се откопавају у рударским басенима Колубаре и Костолца, дају 65 одсто електричне енергије у Србији. Рударски басен „Колубара” највећи је произвођач угља у „Електропривреди Србије”. Око 52 одсто укупне електричне енергије у Србији годишње се произведе на бази колубарског лигнита, док се само на једном површинском копу Колубаре – Пољу Д, откопава угаљ који учествује са 32 одсто у производњи електричне енергије у Србији.

Бакар и племенити метали

Рударско-топионичарски басен Бор у својим рудницима производи руду бакра у количинама које су значајне на регионалном нивоу и својом активношћу подстиче развој читавог региона. Секундарно издвајање племенитих метала из руде бакра такође је значајно.

Индустријски минерали

Експлоатација индустријских минерала у Србији тек добија на значају. То су високопрофитабилни пројекти и базирају се делом на претпостављеним и делом на овереним резервама борних минерала, фосфата, зеолита, као и наносних лежишта граната, илменита, циркона, и тако даље. За експлоатацију индустријских минерала нарочито су заинтересоване стране компаније.


- Министарство рударства и енергетике