Преображење Господње - Саборна црква у Београду

У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа освећује се друго воће.

Преображење је последњи дан купања у реци. Ако је на Преображење ведро, значи да ће догодине бити слаба летина. На Преображење, према народном веровању, зором се преображавају гора и вода, најављујући долазак јесени.

Преображење Господње источна Црква слави од 6. века, док је западна празновање Преображења почела у 15. веку. Треће године Исусовог проповедања на земљи, повео је Христос Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. На њој се, пред својим ученицима, преобразио и лице му је засјало као сунце, а одећа постала бела као снег.

Према предању наједном су се појавили Мојсије и Илија, који беху давно умрли, и разговарали су са са Исусом. Посматрајући тај призор Петар рече Исусу: "Господине, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три колибе, прву за тебе, другу за Мојсија а трећу за Илију" (Матеј 17, 4).

Док је говорио заклони их облак и зачу се глас: "Ово је син мој љубазни, који ми је по вољи. Њега послушајте." (Матеј 17,5).

Уплашени ученици пали су ничице, али им Исус тада приђе говорећи да не треба да се боје. Док су силазили с горе Исус им заповеди да никоме не говоре о ономе што су видели, све док он не устане из мртвих.

У знак сећања на тај догађај од најстаријих времена установљен је празник Преображења.