Јовановић је на конференцији за новинаре, посвећеној инструментима финансијске помоћи малим и средњим предузећима, рекао да је из средстава ЕИБ предузетницима и МСП тренутно доступно 24 милиона евра преко Комерцијалне банке, Уникредит банке, Привредне банке Београд и Чачанске банке.

Према његовим речима, ове банке одобравају кредите са роком отплате од 12 година и каматном стопом од 8,89 одсто, а грејс период је три године за индустрију и пет година за инфраструктурне пројекте.

Он је подсетио на то да је ЕИБ у Србији присутна од 2003. године и да је у првој транши помоћи потрошено 20 милиона евра, док је друга транша од 45 милиона сада активна, при чему је од те суме остао износ од 24 милиона евра, који је преко пословних банака доступан МСП и предузетницима.

Државни секретар је указао на то да су предузетницима и МСП доступни и кредити из Фонда револвинг кредита Републике Србије, и објаснио да је реч о бесповратној помоћи коју је у три транше у износу од по пет милиона евра Европска унија, преко Европске агенције за реконструкцију, доделила Србији за јачање сектора МСП.

Такође, Јовановић је навео да су поменути кредити доступни преко Комерцијалне банке, Уникредит банке, Ерсте банке, ОТП банке и Чачанске банке, а одобравају се у износу од 20.000 до 200.000 евра, са каматном стопом од 8,89 одсто.

Он је додао да је та врста кредита намењена инвестирању у развој МСП, проширењу производње и јачању производних капацитета, и истакао да ће наредне године, поред ових кредита, државне институције, а пре свега оне које су под ингеренцијом Министарства економије и регионалног развоја, појачати финансирање.

Према његовим речима, ове године је успешно реализовано кредитирање новооснованих предузећа – такозвани "старт-ап" кредити, као и кредитирање финансирања МСП и предузетника у слабо развијеним подручјима, у која је пласирано приближно две милијарде динара, и најавио да ће те активности бити настављене и 2009. године.

Државни секретар је оценио да неће бити знатнијег смањења броја запослених у малим и средњим предузећима у Србији као последица светске економске кризе.

Држава ће додатним подстицајима сигурно покушати да реши проблеме пословања малих и средњих предузећа, који ће бити проузроковани вишим ценама и каматама, нагласио је Јовановић и напоменуо да је сектор МСП у време сваке кризе био проглашен за флексибилнији у поређењу са већим системима.

Он је објаснио да земље које развој своје економије базирају на предузетништву и МСП сада имају много мање проблема, и подсетио на то да је у 2007. години приближно 30.000 људи нашло запослење у малим и средњим предузећима у Србији.

Истовремено, директор Агенције за развој малих и средњих предузећа Горан Џафић прецизирао је да је 2008. године одобрено 2.276 "старт-ап" кредита у које је пласирано 2,8 милијарди динара, а за подршку развоју и конкурентности МСП 360 фирми које већ послују добило је 81,36 милиона динара бесповратних средстава.

Џафић је рекао да су успешно реализовани пројекти помоћи удружењима предузетника и да је склопљено 56 уговора са удружењима, при чему је укупан фонд за те намене 16,5 милиона динара, а средства су намењена за промоцију и територијалну повезаност удружења.

Он је указао на то да је за пројекте унапређења пословања малих предузећа и радњи укупан фонд износио 30 милиона динара, и објаснио да су та средства била намењена за едукацију менаџмента, унапређење производње, безбедности и здравља на раду, као и за јачање тржишних позиција.

Према његовим речима, у претходних годину дана реализовано је укупно 127,8 милиона динара бесповратних средстава, док је у сарадњи са Фондом за развој обезбеђено још 2,8 милијарди динара за "старт-ап" кредите.