Чиплић је јуче у изјави за агенцију Бета рекао да су аутори закона на тај начин изашли у сусрет свима и направили решење које неће изазвати никакве политичке проблеме, а неће створити ни бојазан у националним заједницама у Србији.

Он је навео да представници Мађара, Словака и Рома нису имали примедби на то да се израде посебни бирачки спискови припадника мањина, док су председници савета неких других мањина изразили резерве према том плану.

Зато смо предложили да се формирају посебни бирачки спискови за националне заједнице које желе да иду на непосредне изборе, а да мањине које то не желе иду на електорске изборе, односно да чланове савета бирају делегирани представници, објаснио је министар.

Према његовим речима, не постоји јединствено решење које је применљиво на све и зато је приликом израде закона понуђено више решења како би закон био прихватљив за све националне заједнице.

Чиплић је указао на то да нису у истој позицији бројчано велике и малобројне националне мањине, као ни националне заједнице концентрисане на једној територији и оне које то нису.

Национални савети мањина добили су Нацрт закона који су урадили стручњаци и током новембра требало би да доставе сугестије и предлоге, рекао је он и додао да је за 28. новембар најавио састанак представника ресорног министарства и националних савета, након којег би усаглашена верзија овог нацрта могла бити упућена Влади Србије.

Министар је изразио наду да ће Влада утврдити предлог овог закона до нове године и навео да ће предложити да Влада заједно са тим документом разматра и законе о признавању правног субјективитета и о забрани дискриминације, као и нови закон о заштити права и слобода националних мањина.