Бркановић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да би предузетници привремено требало да се задрже на већ достигнутом нивоу, без превелике амбиције да иду у ширење посла због несигурности на финансијском тржишту.

Говорећи о све тежим условима добијања кредита од банака, он је подсетио представнике мале привреде у Србији на то да се развој бизниса не финансира само из спољних извора, као што су банкарски кредити, већ и из сопствене добити.

Помоћник министра је указао на то да постоје и други алтернативни видови финансирања, као и институције које нуде средства српским предузетницима.

Када говоримо о ширењу пословања, Фонд за развој има посебне кредитне линије које се нуде малим и средњим предузећима, а са друге стране наставићемо и са развојем старт-ап кредита, навео је Бркановић и додао да је ту и Агенција за осигурање и финансирање извоза, која кроз свој буџет подржава извозне активности предузетника.

Према његовим речима, ове државне институције могу у извесном смислу да надокнаде недостатак капитала у банкарском сектору и очекује се повећана заинтересованост сектора малих и средњих предузећа за те финансијске инструменте.

Истовремено, он је указао и на битну разлику када је реч о средствима која се могу добити од банака и државе.

Банкарски сектор је, како је објаснио, приватан сектор који се труди да кроз одобрење кредита заради новац и оствари профит, док кредитне линије које се могу добити од државних институција имају развојни карактер, а услови под којима се добијају средства су далеко повољнији.