Драгутиновић је, образлажући тај предлог пред посланицима Скупштине Србије, указала на то да јавна потрошња у Србији није мала, али да је у оквирима региона. Такође, буџетски дефицит од 1,7 одсто бруто друштвеног производа није прекомеран и мањи је од прихватљиве границе према међународним критеријумима, која износи три одсто.

Према њеним речима, ребалансом су приходи повећани са 639,6 на 650,9 милијарди динара, расходи са 680,5 на 695,9 милијарди динара, тако да је буџетски дефицит увећан са 40,9 на 45,8 милијарди динара.

Она је истакла да су повећање издатака омогућили уштеде и приходи који су премашили планиране за више од 10 милијарди динара, и објаснила да су приходи буџета већи од планираних због боље наплате пореза на зараде и на добит предузећа, као и због царина.

Драгутиновић је навела да су повишица пензија, улагање у инфраструктуру и стратешке инвестиције, као и помоћ младим талентима, приоритети Владе због којих су повећани буџетски расходи.

Према њеним речима, највеће промене у односу на оригинални буџет тичу се повећања субвенција за приближно 13 милијарди динара.