Илић је у изјави за агенцију Танјуг нагласио да сви постају свесни глобалне финансијске кризе и да у таквим околностима нема играња са буџетом, уз напомену да ће у том правцу и бити урађен буџет за наредну годину.

Он је нагласио да је још рано говорити о структури буџета за идућу годину, али да је сигурно да се мора ограничити јавна потрошња и да ће бити потребно да се предвиде средства како би се предупредила евентуална криза на финансијском тржишту.

Државни секретар је рекао и да се неће форсирати приватизација преосталих државних пакета у домаћим банкама, имајући у виду то да је ситуација на финансијском тржишту неповољна за тај процес.

Са друге стране, настојаћемо да у сталном сагледавању ситуације у овим банкама видимо у којој мери држава може да буде укључена у њихово пословање, пре свега у сагледавању њихове ликвидности и елиминисању проблема који могу настати, објаснио је Илић.

Он је подсетио на то да у Србији постоји девет банака у којима држава има учешће у власништву, и прецизирао да једној групи банака припадају оне у којима држава има готово потпуно власништво, односно поседује од 70 до 100 одсто капитала, као што су Кредит банка из Крагујевца, Српска банка, Привредна банка Панчево и Поштанска штедионица.

У другој групи су банке у којима држава има већински капитал, међу којима су Чачанска и Комерцијална банка, док су у трећој оне где држава има мањински капитал, као што су Агробанка и Јубмес банка, навео је Илић.

Према његовим речима, слично ће бити поступано и са осигуравајућим друштвима која су преостала за приватизацију, као што је то случај са Дунав осигурањем.

Настојимо да сагледамо којом динамиком иде процес реструктурирања Дунав осигурања и о томе ћемо разговарати на седници Управног одбора Агенције за осигурање депозита, истакао је Илић.

Он је најавио да ће ускоро на Управном одбору те агенције бити разматрана и усвојена редукована стратегија за поступање државе у банкама и осигуравајућим друштвима, која ће затим бити упућена Влади Србије на усвајање.

Према његовим речима, та стратегија требало би да пружи одговарајуће смернице како да држава поступа са својим државним пакетима у банкама и осигуравајућим друштвима у новонасталим условима глобалне финансијске кризе.

Илић је изразио очекивање да ће наредних дана Влада Србије донети одлуку о формирању Управног одбора Агенције за осигурање депозита и да ће се након тога одмах приступити разматрању поменуте стратегије.

У наредном периоду мора се имати у виду утицај глобалне финансијске кризе и ми сматрамо да сарадња са банкама у којима држава има пакете мора да буде на дневном нивоу, нагласио је Илић.

Он је оценио да ће банкарски систем у Србији бити потпуно стабилан, а додатној сигурности допринеће и оснивање фонда у 2009. години, чија ће средства бити намењена за интервенцију ако дође до кризе ликвидности на финансијском тржишту.