Радосављевић је у изјави за агенцију Бета објаснио да ће смањење царинских прихода у првој години примене споразума износити приближно 130 милиона евра за индустријске и око 20 милиона евра за пољопривредне производе.

Он је указао на то да ће укупни губици бити три до четири пута мањи од почетних, с обзиром на то да се очекује да ће на основу раста производње и већег увоза сировина бити наплаћено више пореза на додатну вредност (ПДВ) и царине.

Према његовим речима, велики број царина на храну и пољопривредне производе, приближно 23 одсто, остаће и после шесте године примене Споразума, а сама динамика смањења царина у првој години је спора јер ће смањење бити у распону од пет до 20 одсто.

Радосављевић је подсетио на то да су царине на увоз текстилне робе из Европске уније укинуте 1. јануара 2008. године на основу Споразума о слободној трговини текстилом са ЕУ из јула 2005. године.

Он је навео да ће у првој години примене, од 1. јануара 2009. године, царине на сировине и репроматеријале бити смањене на 70 одсто постојећих, док ће на производе више фазе прераде царина бити смањена на 80 одсто, односно 85 одсто од царинске стопе у 2008. години.

Царина на живе животиње за узгој и приплод, као и на неке пољопривредне производе који се не производе у Србији попут тропског воћа, зачина и неких врсти семенске робе, биће укинуте, додао је саветник потпредседника Владе.

Он је прецизирао да ће се царинске стопе на остале пољопривредне и прехрамбене призводе у првој години кретати између 80 и 95 одсто од постојеће царине, и објаснио да ће царине, зависно од група производа, бити смањиване у наредне три, пет или шест година.

На индустријске производе царине ће бити потпуно укинуте након овог периода, док ће на одређене пољопривредне производе царине остати на нивоу од 20 до чак 80 одсто од садашњих царина, указао је Радосављевић.

Он је оценио да ће, захваљујући примени Прелазног трговинског споразума са ЕУ, привреда Србије имати јефтиније сировине и опрему за производњу, а биће олакшана и процедура увоза.

Према његовим речима, то ће повећати конкурентност српске привреде на међународном тржишту, а ризик који постоји јесте да поједине фирме не успеју да повећају конкурентност и буду угрожене доласком иностране конкуренције на тржиште Србије.

Радосављевић је, међутим, закључио да је период прилагођавања довољан за то да се домаћа привреда припреми за долазак конкуренције из ЕУ.