У саопштењу Министарства финансија наводи се да је циљ састанка био да се у непосредном разговору идентификују могући краткорочни и/или дугорочни утицаји глобалне финансијске кризе на финансијски сектор у Србији, као и могуће мере које би надлежне државне институције могле предузети у циљу неутралисања евентуалних штета.

У конструктивном разговору сагледано је тренутно стање у наведеним финансијским областима, при чему је, поред осталог, констатовано да је неопходно максимално заштитити и очувати поверење у банкарски сектор као генератор општег поверења у све финансијске актере, као и да индустрија осигурања у Србији није директно угрожена глобалном финансијском кризом.

Такође, последњих дана уочене су одређене појаве које се своде на оклевање или одлагање одлуке о куповини нових полиса животног осигурања, али је констатовано да нема повлачења средстава по основу постојећих.

Констатовано је и да ће се криза одразити на функционисање фондовске индустрије, пре свега у мањем доласку страних инвеститора, али и да пензијски фондови нису директно претрпели било какву штету услед глобалне финансијске кризе, док је утврђено да је највећи тренутни проблем фондовске индустрије проблем ликвидности.

Предложене су бројне мере које би надлежне институције могле да предузму у циљу неутралисања идентификованих проблема, међу којима су и те да глобалну финансијску кризу треба третирати као вишу силу са свим последицама које такво третирање подразумева у пореском смислу, као и да се морају донети приоритетне мере које ће у кратком року дати ефекте, пре свега у циљу одржавања поверења у фондовску индустрију и очувања њене ликвидности.

Поред тога, наглашено је да треба формирати посебан Интервентни фонд (попут оног у Хрватској) у циљу стварања допунског поверења улагачима да њихов улог не може бити угрожен неликвидношћу ИФ, за шта је оквирно потребно приближно 10 милиона евра.

Такође, треба формирати посебан Гарантни фонд, којим ће се гарантовати улози које су улагачи уложили у ИФ на дужи период, на пример на 3 или 5 година, извршити одређени степен либерализације прописа у циљу повећања ликвидности, тако што ће се обавити измене у погледу смањења ограничења код улагања ИФ, увести пореске стимулансе за повећање пензијског осигурања и куповину полиса животног осигурања, смањивати зоне флуктуације на берзи са садашњих +/- 20 одсто на +/- 10 одсто за акције на континуираном тржишту и за акције на А листингу +/- 5 одсто.

На састанку је постигнут договор о томе шта треба да ураде представници индустрије осигурања и фондовске индустрије у најкраћем року, као и да Министарству финансија доставе предлоге како би исти били потпуно дефинисани и могли да буду разматрани од надлежних институција.

Такође, договорено је да се настави перманентна комуникација Удружења осигуравача и Радне групе, коју ће формирати представници фондовске индустрије са Министарством финансија и НБС у вези са праћењем развоја ситуације у домаћој индустрији осигурања и фондовској индустрији са циљем благовремене идентификације могућих проблема, као и мера које би надлежне институције предузеле у циљу њиховог неутралисања.

За сутра је заказан састанак са представницима банкарског сектора, који ће бити одржан у Удружењу банака Србије, у 9 часова, додаје се у саопштењу.