Илић је на скупу посвећеном глобалној финансијској кризи, који су организовали Економски факултет и "Економист медија група", навео да ће састанак бити одржан како би се утврдило какве су последице тих дешавања на финансијске институције у Србији.

Он је рекао да је задатак државе да припреми буџет за наредну годину који ће предвидети смањење јавне потрошње и дефицита да би се очувала макроекономска стабилност, као и прописе који ће допринети развоју финансијског тржишта.

Према његовим речима, држава испуњава своје задатке, али застој постоји у Скупштини Србије, која не функционише.

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић поручио је грађанима да нема разлога да страхују за своје штедне улоге и да не треба да их повлаче из банака.

Он је објаснио да је банкарски сектор у Србији високо ликвидан, с обзиром на то да је трећина билансне суме банака у обавезној резерви, готовини и квалитетним хартијама од вредности.

За безбедност штедних улога гаранција је и адекватност капитала банака од 28 одсто, што је знатно више него у развијеним земљама, као и власничка структура банака, будући да су оснивачи 75 одсто банака у Србији из Европске уније, прецизирао је Јелашић.

Према његовим речима, за сада нема разлога за то да централна банка на било који начин интервенише да би се финансијски сектор заштитио од утицаја кризе у свету, нити да банкама смањује обавезну резерву како би им повећала ликвидност.

Гувернер је указао на то да ће због финансијске кризе у свету бити смањен обим кредитирања у Србији и повећане камате, тако да ће се из једне крајности, када се узимало више позајмица него што су биле платежне могућности грађана, отићи у другу крајност.