Управник Задужбине Слађана Млађен и председник Управног одбора Миодраг Матицки указали су на проблеме Вукове задужбине, која 20 година успева сама да финансира програме значајне за националну културу, али је као и већина таквих институција током деведесетих година прошлог века остала без значајних средстава.

Они су објаснили да су из тог разлога сматрали да би помоћ ресорног министарства при избору програма са којима би требало да конкуришу за средства била добродошла.

Матицки је посебно навео да би Задужбини значила помоћ при откупу часописа "Даница" за установе културе, и указао на неопходност бриге о српском језику који је данас обезвређен, почев од лектире и уџбеника, до говорног језика.

Он је најавио да ће Вукова задужбина због тога објединити све досадашње пројекте који су се бавили том проблематиком у један комплексан, који би указао на будућност језика.

Матицки је подсетио и на обиман и важан посао који је задужбина сама финансирала и завршила, а то је дигитализација Вуковог речника.

Млађен је навела да су неопходна и улагања у саму зграду, првенствено у део кровне конструкције јер је због прокишњавања угрожен библиотечки фонд.

Брадић је, подсећајући на то шта су задужбине и како се оснивају, напоменуо да Министарство културе нема никаквих обавеза према њима.

Филантропија је некада била део друштвеног статуса, чега више код нас нема и треба озбиљно да се запитамо о перспективи задужбинарства, рекао је министар и додао да се у свету институције са највећом традицијом скидају са листе корисника буџетских средстава, наводећи и скорашњи пример опере у Верони.

Такође, Брадић је напоменуо да статус Задужбине треба решавати посебно, и оценио да би она требало да се концентрише на пројекте који би могли да рачунају на средства из буџета, какав је онај о језику.

Министар је објаснио да је реч о веома важном питању, и указао на то да је језик невидљива баштина, при чему свако дана у свету нестане, односно одумре четири језика.

Он је оценио да би Вукова задужбина могла да буде место које би требало да покаже креативност, окупи стручњаке, понуди комплексну анализу стања српског језика и укаже на пут којим би требало ићи.

Брадић је истакао да је значајно и дигитално издање Вуковог речника, и додао да је то јако важно у данашњој ери електронске комуникације.

Истовремено, он је најавио да ће идуће године Министарство направити портал "Србија" на којем ће бити доступно видљиво и невидљиво благо које имамо, где би своје место могао да нађе и Вуков речник.

Министар је указао и на значај очувања библиотеке и нагласио да би њена санација требало да буде урађена у сарадњи са градским и републичким заводом за очување споменика културе, с обзиром на то да представља споменик културе.