У саопштењу се наводи да од укупно расположивих средстава, 94 одсто чине приходи у новцу, а 6 одсто приходи у натури.

Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа 54,3 одсто и пензије 29,5 одсто.

Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 37.656 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића од 43,5 одсто.

У структури расположивих средстава у новцу највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 51 одсто, у централној Србији (без Београда) 45,5 одсто, у Војводини 51,5 одсто и у Београду 59,3 одсто.

Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27,7 одсто, у централној Србији (без Београда) 27,3 одсто, у Војводини 27,3 одсто и у Београду 28,8 одсто.

Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 1,7 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 4,6 одсто.

Приходи у натури у Србији износе 5,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 9,4 одсто, у Војводини 4,9 одсто и у Београду 1,1 одсто.

Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 37.656 динара, у централној Србији (без Београда) 36.054 динара, у Војводини 35.350 динара и у Београду 43.963 динара.

У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 45,6 одсто, у Војводини 41 одсто и у Београду 41,9 одсто.

За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини 15,8 одсто, централној Србији (без Београда) 13,5 одсто и у Београду 13,9 одсто.

На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.309 динара, а у Београду 2.080 динара.

На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.227 динара, у Војводини 1.163 динара и у Београду 1.500 динара.

За остале издатке у Србији на транспорт одлази 9,5 одсто, одећу и обућу 5 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,6 одсто, а на рекреацију и културу 4,5 одсто.

Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.

Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.

Такође, анкетом се прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.

Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.

У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов такође три месеца.

У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.

Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у другом кварталу (1.200 за Србију) анкетирано је 1.161 домаћинство, односно њих 97 одсто.

Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).

Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња)евидентира по куповним ценама.

Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у другом кварталу у 2008. години и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.

Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, додаје се у саопштењу.