Фото: Танјуг

Чаваљуга је том приликом истакао да је обавеза демократског, грађанског друштва да негује сећање на невине жртве, да их штити од историјског заборава и тиме допринесе стварању услова да се мучни догађаји из прошлости не понове.

Према његовим речима, демократска Србија на почетку новог века тежи успостављању грађанског друштва заснованог на поштовању људских права и слобода и на владавини закона јер само тако можемо допринети општем бољитку нашег друштва и ширег региона.

Он је навео да Србија гради своју будућност са својим суседима и европском породицом народа, која је заснована на равноправности, међусобном разумевању и идеалима ненасиља и хуманизма.

Аутор изложбе Мирко Царан нагласио је да је суштина и идеја изложбе очување од заборава оних којих више нема.

Царан је рекао да је на изложби приказан материјал из приватне, пословне и службене комуникације јеврејског живља, и додао да посебно место у преписци имају писма и друга документа из Другог светског рата која су послали Јевреји који су били затворени у нацистичким логорима.

Концепт изложбе је да путем аутентичних докумената – писама, дописних карата и сродног поштанског материјала, документује присуство Јевреја на простору бивше Југославије.

Такође, биће изложена и аутентична писма из логора Јасеновац, Стара Градишка, Равна Ријека, као и неколико писама – цедуља прокријумчарених октобра 1941. године из логора Топовске шупе у Београду, затим дописне карте послате затвореницима Јеврејима из Новог Сада одведеним на робовски рад у Аустрију, одакле су даље транспортовани у европске логоре смрти.

Сачуван је и захтев управе логора Јасеновац упућен Јеврејској општини у Загребу да се уплати одређена сума новца за издржавање затвореника који су потом сви погубљени.

Поштанско-историјски значај изложеног материјала јесте у томе што су ове пошиљке готово без изузетка франкиране поштанским маркама или на себи имају ознаке поштанске манипулације, па су стога аутентични документи о јеврејској заједници, која је током Другог светског рата сурово уништена.

Јеврејски историјски музеј у Београду организује ову изложбу под покровитељством Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, а посетиоци ће моћи да је виде до 16. септембра, у великој сали Јеврејске општине Београд, Краља Петра 71а.