Изражено у еврима укупна спољнотрговинска робна размена Србије у поменутом периоду износи 13.583,7 милиона евра, што је више за 23,4 одсто у односу на исти период прошле године.

Извезено је робе у вредности од 6.747,9 милиона долара, што представља повећање од 40,3 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом, а увезено је за 14.153,5 милиона долара, што је више за 43,1 одсто у поређењу са поменутим периодом 2007. године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 4.383 милиона, што чини повећање од 21,7 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе је имао вредност од 9.200,7 милиона, што је више за 24,2 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.

Дефицит износи 7.405,6 милиона долара, што је повећање од 45,8 одсто у поређењу са поменутим периодом 2007, а изражен у еврима дефицит износи 4.817,7 милиона, што је веће за 26,6 одсто у односу на исти период претходне године.

Покривеност увоза извозом износи 47,7 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 48,6 одсто.

Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, чија цена на светском тржишту варира, али је и даље висока, што има утицаја на вредност нашег увоза, с обзиром на то да енергенти чине 19,5 одсто укупног увоза.

На повећан увоз утицао је и увоз руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раст тражње, с обзиром на то да су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња, која је изнад нивоа продуктивности рада.

Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.

Извоз Србије са земљама ЦЕФТА споразума за посматрани период износи 2.234 милиона долара, а увоз је 1.110 милиона долара, при чему је овај суфицит од 1.124 милиона долара у размени резултат углавном извоза пољопривредних производа.

Такође, раст извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа и у друге земље, у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини значајан део и износи 174 милиона долара, као и потписаног Споразума са ЕУ, по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту и где због тога бележимо суфицит у извозу одеће.

На раст извоза утицали су и повољни односи размене у сектору хране, животињских и биљних уља и масти, производа класификованих по материјалу и машина и транспортних уређаја, а осим повољних цена на светском тржишту производа који се извозе, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извози се претежно на тржишта еврозоне, а увози претежно са тржишта доларског подручја.

Раст извоза резултат је и повољнијег курса динара у односу на евро за 3 одсто у поређењу са претходним месецом.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 66,4 одсто (4.480,8 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 25,5 одсто (1.722,3 милиона долара) и опрема 8,1 одсто (544,6 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61 одсто (8.631,7 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 21,9 одсто (3.101,6 милиона долара) и опрема 17,1 одсто (2.420,1 милиона долара).

У извозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Црна Гора (816,8 милиона долара), Босна и Херцеговина (789,8 милиона долара) и Италија (751,0 милиона долара).

У увозу главни спољнотрговински партнери појединачно били су Руска Федерација (2.039,6 милиона долара), Немачка (1.756,4 милиона долара) и Италија (1.388,9 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене), а суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, и због тога што наши извозници недовољно користе билатерални Споразум о слободној трговини.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (994 милиона долара), обојени метали (462 милиона долара), одећа (310 милиона долара), производи од метала, нигде непоменути (284 милиона долара), и поврће и воће (267 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 34,3 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.646 милиона долара), друмска возила (1.263 милиона долара), гвожђе и челик (717 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (710 милиона долара) и природни гас (700 милиона долара), а њихов увоз чини 35,6 одсто укупног увоза.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на листи првих 100 производа у извозу за јул прва два места заузимају разне врсте топло ваљаних производа различитих димензија са вредношћу од 69 милиона долара.

Следе делови за машине (27 милиона долара) и опет топло ваљани производи дебљине веће од 4,75 мм са 26 милиона долара, док су малине на петом месту са 25 милиона долара, а електрична енергија са 22 милиона долара и ваљани производи превучени калајем са 21 милиона долара су на шестом и седмом месту.

Нове спољне гуме за путничке аутомобиле и отпаци од гвожђа и челика бележе извоз од по 19 милиона долара. На десетом месту су покривачи подова са вредношћу извоза од 18 милиона долара.

Листа првих 100 производа у увозу за јул показује да је нафта са 134 милиона долара главни увозни производ, а значајан је и увоз плинског уља (78 милиона долара).

Затим следе путнички аутомобили са 66 милиона долара и гас са вредношћу од 43 милиона долара на трећем и четвртом месту.

Металуршки кокс је увезен за 41 милион долара, а лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) за 37 милиона долара. На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) отпада 35 милиона долара, а руде гвожђа увезено је за 28 милиона долара, колико отпада и на лака уља од нафте и минерала.