У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 5.589,1 милиона долара, што је више за 40,5 одсто у поређењу са истим периодом 2007. године, а увезено за 11.921,9 милиона долара, што је за 43,9 одсто више у односу на исти период претходне године.

Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 3.647,9 милиона, што чини повећање од 22 одсто када се упореди са истим периодом прошле године. Увоз робе имао је вредност од 7.784,5 милиона, што је за 24,9 одсто више у односу на исти период претходне године.

Дефицит износи 6.332,8 милиона долара, што је за 47,1 одсто више него у истом периоду 2007. године. Дефицит изражен у еврима износи 4.136,6 милиона, што чини повећање дефицита од 27,7 одсто у односу на исти период претходне године.

Покривеност увоза извозом је 46,9 одсто, и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48 одсто.

Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који у последње време на светском тржишту бележе све већи скок цена и у протеклом периоду чине 19,9 одсто укупног увоза, затим увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње јер су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња, која је изнад нивоа продуктивности рада.

Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.

Извоз Србије са земљама ЦЕФТА споразума за посматрани период износи 1.845,9 милиона долара, док је увоз 928,6 милиона долара. Суфицит од 917,3 милиона
долара у размени резултат је углавном извоза пољопривредних производа, извоза вишкова пољопривредних производа (у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини значајан део и износи 148 милиона долара).

Повећање извоза резултат је и потписаног Споразума са ЕУ, по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту и на којем због тога бележимо суфицит у извозу одеће, затим повољних односа размене у сектору хране, пића и дувана, животињских и биљних уља и масти, производа класификованих по материјалу, и машина и транспортних уређаја (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 66,6 одсто (3.721,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,3 одсто (1.413,4 милиона долара) и опрема 8,1 одсто (454,1 милион долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61одсто (7.270,4 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,1 одсто (2.640,7 милиона долара) и опрема 16,9 одсто (2.010,7 милиона долара).

Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно били су Црна Гора (670,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (654,4 милиона долара) и Италија (621 милион долара).

Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно били су Руска Федерација (1.880 милиона долара), Немачка (1.459,4 милиона долара) и Италија (1.160 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).

Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (816 милиона долара), обојени метали (388 милиона долара), одећа (262 милиона долара), производи од метала, нигде непоменути (242 милиона долара) и разни готови производи, нигде непоменути (215 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 34,4 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.387 милиона долара), друмска возила (1.054 милиона долара), природни гас (635 милиона долара), гвожђе и челик (597 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (581 милион долара), а њихов увоз чини 35,7 одсто укупног увоза.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за јун, на листи првих 100 производа у извозу прва три места заузимају разне врсте топловаљаних производа различитих димензија са вредношћу од 98 милиона долара.

Након тога следе отпаци од гвожђа и челика са 23 милиона долара и делови за машине (17 милиона долара), док су нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 16 милиона долара на шестом месту. Ваљани производи превучени калајем и електрична енергија са по 15 милиона долара су на седмом и осмом месту, делови обуће и улошци за обућу су на деветом месту са 14 милиона долара, а значајни су и покривачи подова са 13 милиона долара извоза, као и хулахоп чарапе и рафинисани шећер са по 12 милиона долара.

Листа првих 100 производа у увозу за јун показује да је нафта са 190 милиона долара наш главни увозни производ. Затим следе путнички аутомобили са 65 милиона долара, док у јуну имамо и значајан увоз плинског уља (49 милиона долара). Гас са вредношћу од 48 милиона долара је на четвртом месту. Руде гвожђа увезли смо за 31 милион долара, колико отпада и на увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси).

Увезено је лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ) за 30 милиона долара. Металуршки кокс је увезен за 26 милиона долара, колико отпада и на лака уља од нафте и минерала. И у овом месецу, осим производа који су и раније имали знатнију вредност на увозној страни, бележимо сезонско повећање увоза уређаја за климатизацију од 22 милиона долара.