Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије у поменутом периоду износи 9.367 милиона евра, што је пораст од 24,2 одсто у односу на исти период прошле године.

Извезено је робе у вредности од 4.544,5 милиона долара, што чини повећање од 41,6 одсто у односу на исти период 2007. године, а увезено за 9.759,3 милиона долара, што је више за 43,5 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 2.975,1 милиона, што је више за 23,1 одсто него у истом периоду прошле године, а увоз робе имао је вредност од 6.391,9 милиона, што је више за 24,7 одсто у односу на исти период 2007. године.

Дефицит износи 5.214,7 милиона долара, што чини повећање од 45,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, а изражен у еврима, дефицит износи 3.416,8 милиона, што је више за 26,2 одсто у односу на исти период прошле године.

Покривеност увоза извозом износи 46,6 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду 2007. године, када је износила 47,2 одсто.

Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који на светском тржишту бележе све већи скок цена у последње време и у протеклом периоду чини 20,3 одсто укупног увоза.

На повећан увоз утицао је и увоз руда бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала који на светском тржишту имају повољну цену, као и раст тражње с обзиром на то да су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња, која је изнад нивоа продуктивности рада.

Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.

Извоз Србије са земљама ЦЕФТА споразума за посматрани период износи 1.475,8 милиона долара, а увоз је 755,8 милиона долара. Овај суфицит од 720 милиона долара у размени резултат је углавном извоза пољопривредних производа.

Такође, раст извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа, у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини знатан део и износи 125 милиона долара, као и потписаног Споразума са ЕУ, по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, на коме због тога бележимо суфицит у извозу одеће.

На раст извоза утицали су и повољни односи размене у сектору хране, животињских и биљних уља и масти, производа класификованих по материјалу и машина и транспортних уређаја, а осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта еврозоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,8 одсто (3.036,2 милион долара), затим роба за широку потрошњу 25,2 одсто (1.146,5 милиона долара) и опрема 8 одсто (361,8 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,1 одсто (5.960,3 милиона долара), потом роба за широку потрошњу 22,6 одсто (2.202,1 милион долара) и опрема 16,3 одсто (1.596,8 милиона долара).

У извозу главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су Црна Гора (528,8 милиона долара), Босна и Херцеговина (524 милиона долара) и Италија (506,7 милиона долара), док су у увозу главни партнери, појединачно, били Руска Федерација (1.576,7 милиона долара), Немачка (1.183,4 милион долара) и Италија (944,7 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене), а суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, и због тога што наши извозници не користе довољно билатерални Споразум о слободној трговини.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (644 милиона долара), обојени метали (324 милиона долара), одећа (222 милиона долара), производи од метала, нигде непоменути (198 милиона долара) и разни готови производи, нигде непоменути (176 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 34,4 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.104 милиона долара), друмска возила (843 милиона долара), природни гас (569 милиона долара), гвожђе и челик (472 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (452 милиона долара), а њихов увоз чини 35,2 одсто укупног увоза.

Према Номенклатури статистике спољне трговине, на листи првих 100 производа у извозу за мај, прва четири места су топловаљани производи различитих димензија и ваљани производи превучени калајем са вредношћу од 115 милиона долара, затим електрична енергија са 17 милиона долара.

Шесто, седмо и осмо место на овој листи деле рафинисани шећер, отпаци од гвожђа и челика и нове спољне гуме за путничке аутомобиле са по 16 милиона долара, потом делови за машине (15 милиона долара), а плоче и лимови од легуре алуминијума увезени су за 14 милиона долара.

Листа првих 100 производа у увозу за мај показује да су у врху нафта са 149 милиона долара и гас са вредношћу од 68 милиона долара, а након тога следе путнички аутомобили са 63 милиона долара.

У мају је забележен и значајан увоз плинског уља (63 милиона долара), металуршки кокс је увезен за 40 милиона долара, руда гвожђа за 35 милиона долара, а лака уља од нафте и минерала за 33 милиона долара.

Моторна возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) увезена су за 29 милиона долара, а следи увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ) од 28 милиона долара.

У овом месецу, осим производа који су и раније имали знатнију вредност на увозној страни, бележи се сезонско повећање увоза уређаја за климатизацију од 22 милиона долара.