Бубало је на скупу о привредној сарадњи Србије и Русије, који је одржан у Привредној комори Србије, рекао да би 95 одсто производа требало да буде обухваћено режимом слободне трговине након проширења споразума, уз оцену да ће проширење споразума о либерализацији трговине више користити Србији јер наша земља има разнолику извозну понуду.

Он је оценио да је спољнотрговински дефицит највећи проблем српске привреде и да је најизраженији у сарадњи са Русијом, због чега ниједна од две земље не може да буде задовољна.

Министар је навео податак да је дефицит Србије у трговини са Русијом у прва четири месеца 2008. године износио 1,16 милијарди долара, што је 59,8 одсто више него у истом периоду прошле године.

Према његовим речима, извоз је увећан за 92 одсто на 196,1 милион, а увоз је повећан за 63 одсто на 1,36 милијарди долара, при чему највећи удео увоза из Русије чине енергенти.

Да би се смањио спољнотрговински дефицит, потребна је руска помоћ, али и веће инвестиције Русије у Србију, указао је Бубало и додао да је дефицит смањен у трговини са Словенијом, Аустријом и Италијом када је ниво њихових инвестиција у Србију повећан.

Конузин је навео да је Србија предложила Русији да се прошири листа производа који су обухваћени режимом слободне трговине, и изразио очекивање да ће се експерти двеју земаља брзо састати и одлучити о проширењу споразума.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин истакао је да српска предузећа из грађевинског и прехрамбеног сектора имају велику шансу за успех на руском тржишту.

Он је нагласио да би смањењу дефицита требало да допринесе српска национална кућа, која треба да се отвори у Москви и у којој ће се српска привреда представљати руском тржишту.

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Љубиша Димитријевић рекао је да је то министарство упутило руском министарству пољоприведе захтев за усаглашавање и међусобно признавање фитосанитарних сертификата.

Према његовим речима, током представљања српских предузећа у Русији крајем маја 2008. године уочено је да стандарди нису усаглашени и да то представља тешкоћу за извоз.