Андрић је на радионици о стварању бољег правног окружења за мала и средња предузећа, која је одржана у Пивредној комори Србије, истакао да је потребно смањити трошкове пословања и процедуре за оснивање и рад предузећа јер је то пут ка повећању запослености и конкурентности.

У неким земљама ЕУ оснивање малог или средњег предузећа траје пет дана, а у Србији 23 дана, прецизирао је он и додао да је Агенција за привредне регистре (АПР) поједноставила процедуру за оснивање фирми и омогућила регистрацију преко интернета, али да добијање пореског броја изискује одлазак на различита места.

Министарство економије и регионалног развоја у сарадњи са АПР и Управом царина ради на томе да се оснивачима предузећа омогући да на једном месту обаве све неопходне послове, укључујући процедуре у вези са осигурањем и добијањем пореског броја, што сада продужава процедуру, објаснио је Андрић.

Према његовим речима, потребно је и усклађивање рада са Пореском управом, која мора да штити порески систем од превара и фантомских предузећа.

Државни секретар је такође најавио да до краја године треба да почне укидање непотребних прописа који оптерећују пословање, при чему се резултати могу очекивати у року од 18 месеци од почетка смањивања прописа.

Истовремено, Андрић је потврдио да ресорно министарство ради на изменама Закона о привредним друштвима и Закона о стечајном поступку које би до краја године требало да буду завршене, уз напомену да је суштина измена Закона о стечајном поступку поједностављење поступака који се воде у трговинским судовима.

С обзиром на то да је стечајни поступак тренутно у надлежности и стечајног судије и стечајног већа, један од предлога јесте да се избаци један од та два органа, навео је државни секретар и додао да је циљ тих измена да се омогући суду да буде ефикаснији.

Он је подсетио на то да стечајни предмет иде и на виши трговински суд, тако да се практично стечај води пред три инстанце, а према новим изменама то би требало да буду само две.

Према његовим речима, тренутно се раде и истраживања о томе шта је то што смањује степен намиривања поверилаца, као и како да се поспеши именовање, али и смена неодговарајућих стечајних управника.

Циљ је да се боље регулише давање и одузимање лиценци стечајним управницима и обављање надзора над њима. У досадашњој пракси то је био проблем јер се дешавало да због недостатака у прописима стечајни управник који је начинио грешку у вођењу поступка не може да буде смењен, указао је Андрић.

Он је изразио очекивање да ће сви ови закони ускоро проћи јавну расправу и најавио да се припремају закони о задругама и о занатству који ће бити спремни за усвајање у новом сазиву парламента.

Такође, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја оценио је да компаније које су преостале за приватизацију не могу донети огромне приходе за буџет, као што је то био случај са приватизацијама у претходном периоду.

Државни секретар је објаснио да ће самим тим бити потребно да се буџетски приходи обезбеде из неких других извора, а не из приватизације, и додао да ће приватизација националног авио-превозника "Јат ервејза" сигурно бити покренута пре лета.

У овом тренутку јасно је да ће то бити тендерска приватизација, где ће се ићи на продају капитала. Тренутно се разматра стратегија приватизације коју је предложио консултант, а ми се надамо да ће у наредних неколико недеља све бити решено и све припремне радње завршене, истакао је Андрић.

Према његовим речима, до краја године преостало је да се распише приближно педесет тендера и они ће, без обзира на то када ће доћи до формирања Владе, бити расписивани у наредном периоду.

Шеф Одељења за европске интеграције и економију у делегацији Европске комисије у Србији Алберто Камарата оценио је да је Србија посвећена побољшању положаја малих и средњих предузећа и да у томе има и техничку подршку ЕУ, али и посебна средства из претприступних фондова.

Он је указао на то да је малим и средњим предузећима потребно поклонити посебну пажњу јер су покретач привредног развоја, а и у Европској унији су изложена већим трошковима него велика предузећа.

Према подацима Европске комисије, велика предузећа имају административне трошкове од једног евра по запосленом годишње, средња предузећа четири евра, а мала предузећа десет евра по запосленом, прецизирао је Камарата.