У саопштењу се наводи да су домаћинства са градског подручја у прошлој години просечно месечно располагала са 42.295 динара, а домаћинства са осталог подручја са 34.678 динара.

Од укупно расположивих средстава 93,9 одсто чине приходи у новцу, а 6,1 одсто приходи у натури. Код домаћинстава са градског подручја 98,8 одсто чине приходи у новцу, а 1,2 одсто су приходи у натури, док је код домаћинстава са осталог подручја овај однос 85,2 одсто и 14,8 одсто.

Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа 46,1 одсто и пензије 27,2 одсто.

Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Републици Србији износили су 35.414 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића од 40,3 одсто.

Издаци за личну потрошњу домаћинстава са градског подручја износили су 37.262 динара (38,6 одсто за храну и безалкохолна пића), а издаци за личну потрошњу домаћинстава са осталог подручја 32.759 динара (43,3 одсто за храну и безалкохолна пића).

У структури расположивих средстава у новцу највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 46,1 одсто, у централној Србији (без Београда) 42,4 одсто, у Војводини 42,5 одсто и у Београду 55,2 одсто.

Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србија чине структуру расположивих средстава са 27,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 26,9 одсто, у Војводини 26,2 одсто и у Београду 28,4 одсто.

Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 3,2 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 4,8 одсто.

Приходи у натури у Србији износе 6 одсто, у централној Србији (без Београда) 8,9 одсто, у Војводини 5,6 одсто и у Београду 1,9 одсто.

Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 35.414 динара, у централној Србији (без Београда) 32.856 динара, у Војводини 33.205 динара и у Београду 43.715 динара.

У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 42,6 одсто, у Војводини 36,6 одсто и у Београду 40 одсто.

За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини 16,4 одсто, централној Србији (без Београда) 14,8 одсто и у Београду 13 одсто.

На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.228 динара, а у Београду 2.134 динара.

На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.065 динара, у Војводини 1.010 динара и у Београду 1.474 динара.

За остале издатке у Србији издваја се за транспорт 10,3 одсто, одећу и обућу 5,8 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,8 одсто, а на рекреацију и културу 4,8 одсто.

Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.

Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.

Такође, анкетом се прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.

Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.

У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.

У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.

Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у 2006. години (4.800 за Србију) анкетирано је 4.608 домаћинства, односно 96 одсто.

Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).

Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит.

Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.

Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у 2007. години и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.

Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства и посебно за градско и остало подручје, додаје се у саопштењу.