У саопштењу се наводи да за Министарство вера, које спроводи политику Владе према црквама и верским заједницама, у Србији постоји и слободно делује једна јединствена Исламска верска заједница, а овај став није заснован само на чињеници да сви Муслимани у Србији припадају истој грани Ислама, већ је утемељен у нашој правној традицији.

Од Уредбе Кнеза Михаила из 1867. године, преко Закона о исламској верској заједници Краљевине Југославије донетог 1930. године, до новог Закона о црквама и верским заједницама, Муслиманима у Србији је признавано и потврђивано право да се слободно организују у верску заједницу и да самостално бирају своје верске службенике и поглаваре.

То право и слободу верски службеници су у последњих петнаестак година искористили за то да изаберу два старешинства једне Исламске заједнице. Не постоје, дакле, две исламске заједнице у Србији, али постоје две управљачке структуре у њој. Једна је изабрала реису-л-улему у Србији, а друга је изабрала главног муфтију и потврдила врховну духовну власт реиса у Босни и Херцеговини над свим Муслиманима у Србији.

С обзиром на то да није надлежно да тумачи аутономну правну регулативу Исламске заједнице, Министарство вера не може пресуђивати у овом спору. Другим речима, Министарство не може забранити Муслиманима да оснују Ријасет и да изаберу свог врховног поглавара у Србији јер би тиме ограничавало њихове верске слободе.

Исто тако, Министарство вера не може и не жели да забрани одборима, муфтијствима и мешихатима Исламске заједнице у Србији да успоставе организационе и политичке, а не само духовне и културне везе са Исламском заједницом у Босни и Херцеговини.

Тиме би, такође, била ограничена верска и културна права грађана исламске вероисповести.

Министарство вера је примило к знању и прихватило службено достављену потврду да је у Србији основан Ријасет Исламске заједнице и изабран реису-л-улема, као и службену информацију да је на Сабору у Новом Пазару основан Мешихат као саставни део Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини и изабран главни муфтија. И једни и други траже да буду уписани у Регистар цркава и верских заједница у Србији.

Министарство вера је примило к знању и једну и другу информацију коју су проследили органи Исламске верске заједнице.

Пошто и Ријасет Исламске заједнице Србије и Мешихат Исламске заједнице у Србији манипулишу издатим потврдама да је Министарство вера њихове одлуке примило на знање, дужни смо да јавност обавестимо о томе да у Регистар цркава и верских заједница није уписана ни једна ни друга организација, него само јединствена Исламска верска заједница, којој се признаје континуитет са правним субјективитетом стеченим на основу Закона о исламској верској заједници Краљевине Југославије.

Организационе јединице Исламске верске заједнице, као и овлашћена лица која заступају јединствену заједницу или њене организационе делове, моћи ће да се упишу у Регистар цркава и верских заједница када превазиђу унутрашњи раскол и успоставе јединствену верску заједницу какву познаје и признаје Закон о црквама и верским заједницама.

Ради заштите и унапређивања верских слобода, Министарство вера тражи од свих органа Исламске заједнице да не врше притиске на вернике и верске службенике да се изјашњавају о томе ко је и где столује њихов врховни верски поглавар, да свима омогуће слободан приступ у џамије и верске школе, те да обезбеде услове за то да се сви Муслимани у миру заједно моле, без обзира на то којој нацији, странци или ријасету припадају или не припадају.

Влада Србије жели да Муслимани своју верску заједницу уреде тако да она буде конструктивна и кооперативна у сарадњи са државом, а изнад свега да буде делотворна у афирмисању исламске вере и културе, да делује по вољи и на понос сваког грађанина који припада исламској вероисповести. Због тога Влада није до сада и неће ни убудуће ни на који начин ограничавати право Муслимана у Србији да своју заједницу уреде по мери својих потреба и интереса.

Министарство још једном упућује позив и молбу верским службеницима и исламским великодостојницима да усагласе свој устав и тако обезбеде и формално унутрашње јединство Исламске заједнице, као што им је Законом зајемчено суштинско духовно и организационо јединство, додаје се у саопштењу.