У саопштењу се наводи да су ови подаци добијени анкетом о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.

Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.

Такође, прикупљају се подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.

Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.

У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на основу упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.

У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводина. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, то јест 4.800 домаћинстава за годину дана.

Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).

Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени готовином или на кредит.

Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.

Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у трећем кварталу 2007. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.

Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства.

Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем кварталу (1.200 за Србију) анкетирана су 1.153 домаћинства, односно 96 одсто.

Истовремено, од укупно расположивих средстава 94,4 одсто чине приходи у новцу, а 5,6 одсто приходи у натури.

Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 52 одсто и пензије – 26,7 одсто.

Највећи удео издатака за личну потрошњу домаћинстава у Србији чине издаци за храну и безалкохолна пића – 39,7 одсто.

У структури расположивих средстава у новцу највећи део чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 49 одсто, у централној Србији (без Београда) 47,5 одсто, у Војводини 43,1 одсто и у Београду 56,6 одсто.

Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 25,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 22 одсто, у Војводини 27,6 одсто и у Београду 28 одсто.

Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 4,6 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 2,1 одсто расположивих средстава.

Приходи у натури у Србији износе 5,5 одсто укупно расположивих средстава, у централној Србији (без Београда) 8,3 одсто, у Војводини 5,6 одсто, и у Београду 1,1 одсто.

У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 41,7 одсто, у Војводини 35,5 одсто, а у Београду 40,9 одсто.

За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 14,8 одсто, у централној Србији (без Београда) 14,7 одсто, а у Београду 12,3 одсто.

На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се месечно 3,9 одсто, а у Београду 5,4 одсто.

На комуникације у централној Србији (без Београда) издваја се 3,3 одсто, у Војводини 3,5 одсто, а у Београду 3,1 одсто.

За остале издатке у Србији издваја се на транспорт 9,9 одсто месечних примања, за одећу и обућу 5,7 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 5,1 одсто и рекреацију и културу 5,5 одсто, прецизира се у саопштењу.