Изражено у еврима, спољнотрговинска робна размена за овај период износила је 12.504 милиона евра, што чини пораст од 29,6 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.

Извезено је робе у вредности од 5140,3 милиона долара, што представља повећање од 42,3 одсто у односу на исти период 2005, а увезено је робе за 10477,7 милиона долара, што је више за 23,4 одсто кад се пореди са истим периодом претходне године.

Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 4112,5 милиона, што чини повећање од 43,1 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, док је увоз робе имао вредност од 8391,5 милиона, што је за 23,9 одсто више у односу на исти период 2005. године.

Дефицит за период јануар-октобар 2006. године износио је 5337,4 милиона долара, што представља повећање од 9,5 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом. Изражено у еврима, дефицит је био 4279 милиона, што је за 9,8 одсто више у односу на исти период претходне године.

Покривеност увоза извозом у доларима била је 49 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 42,5 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 49 одсто, док је у истом периоду 2005. године била 42,4 одсто.

У резултате за прошлу годину није укључена размена са Црном Гором јер је у то време била у заједници са Србијом, тако да је та чињеница условила да су индекси на извозној страни знатно већи него што би били да је Црна Гора укључена у резултате за 2005. годину.

Повећање увоза у протеклих десет месеци последица је увоза енергената, који је у протеклом периоду износио 2074 милиона долара, што чини 19,8 одсто укупног увоза, као и увоза руда бакра и гвожђа, које се користе за производњу основних и других метала, који тренутно на светском тржишту имају повољну цену.

Такође, повећање увоза последица је и раста тражње, то јест јавне и личне потрошње, због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, што потврђује и увоз друмских возила, који је у периоду јануар-октобар износио 764 милиона долара, што је 7,3 одсто укупног увоза.

Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта стабилности.

Истовремено, повећање извоза резултат је и суфицита у размени хране и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у посматраном периоду највише су били заступљени производи за репродукцију са 67,6 одсто или 3476,4 милиона долара, роба за широку потрошњу са 26,8 одсто или 1375,9 милиона долара и опрема са 5,6 одсто или 288 милиона долара.

У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 63,2 одсто (6621 милион долара), роба за широку потрошњу са 21,3 одсто (2230,2 милиона долара) и опрема са 15,5 одсто (1626,5 милиона долара).

Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (725,4 милиона долара), Босна и Херцеговина (605,1 милион долара) и Црна Гора (525,8 милиона долара), док су у увозу то били Руска Федерација (1677,8 милиона долара), Немачка (1008,1 милион долара) и Италија (884 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом, што чини више од половине укупне размене, а са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 336 милиона долара. Суфицит је остварен и са Македонијом захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, док са Италијом имамо уравнотеженију спољнотрговинску размену него прошле године.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (712 милиона долара), обојени метали (487 милиона долара), поврће и воће (264 милиона долара), одећа (252 милиона долара) и разни готови производи (226 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 37,8 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1323 милиона долара), друмска возила (764 милиона долара), природни и индустријски гас (505 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (485 милиона долара) и гвожђе и челик (425 милиона долара), а њихов увоз чини 33,4 одсто укупног увоза.