Млађан Динкић

Динкић је на конференцији за новинаре, на којој је представио ребаланс буџета за ову годину, истакао да је Србија у осам месеци ове године остварила буџетски суфицит од 32 милијарде динара, а до краја године очекује се да суфицит порасте на 49 милијарди динара, што је чак 10 милијарди динара више од плана.

Он је нагласио да су, поред тога, остварени и приватизациони приходи у износу од 100 милијарди динара више у односу на план, због чега је Влада одлучила да вишак у буџету искористи за реализацију капиталних издатака у оквиру Националног инвестиционог плана, као и за смањење спољног дуга.

Министар је указао на то да новину у ребалансу овогодишњег буџета у односу на досадашње представља повећање капиталних расхода за три пута, односно они сада чине 12 одсто буџета, што ће, како је оценио, сигурно подстаћи привредни развој и повећати запосленост.

Такође, по први пут у буџетској пракси у Србији уводи се вишегодишње планирање капиталних издатака и категорија Националног инвестиционог плана, а Влада је на тај начин и званично усвојила овај план за период 2006/07. године, који треба да добије и верификацију у парламенту, објаснио је Динкић.

Према његовим речима, за ову годину планирани су укупни приходи од 521,3 милијарде динара, а расходи од 505,8 милијарди динара, што значи да ће бити остварен буџетски суфицит од 15,5 милијарди динара.

Динкић је напоменуо да је од укупних расхода 446,7 милијарди намењено за редовно финансирање рада буџетских корисника, док је 33 милијарде динара опредељено за капиталне издатке у оквиру Националног инвестиционог плана у овој години.

Када је реч о разлици у односу на оригинални буџет, он је објаснио да су укупни приходи 7 одсто већи, а укупни расходи 13 одсто већи у односу на план, а када би се из укупних расхода одбио Национални инвестициони план, остали расходи били би само 5,4 одсто већи, што значи да суштински имамо бржи раст прихода од текућих расхода.

Динкић је нагласио да ће финансирање Националног инвестиционог плана ићи искључиво по пројектном принципу, уз објашњење да се сваки од 3.000 пројеката води појединачно и уколико се до краја ове године не потроше сва намењена средства, максимално до 50 одсто неутрошених средстава по пројекту моћи ће да се пренесе на исти пројекат за наредну годину.

На тај начин ће, објаснио је он, бити извршена селекција између "правих" пројеката и оних који на неки начин представљају "само списак жеља", што значи да ће сви они који брже и ефикасније буду реализовали средства из Националног инвестиционог плана добијати више, док ће онима који не потроше ни оно што им је дато и не започну пројекат до 2007. године пројекат бити укинут.

Министар је указао на то да се очекују и приватизациони приходи у износу од 130,8 милијарди динара, као и 6,6 милијарди динара кредита који су раније повучени, пре него што се знало да ће бити остварен успех у продаји "Мобија 63", тако да је укупан вишак ликвидности буџета приближно 153 милијарде динара.

Од наведене 153 милијарде динара вишка ликвидних средстава, за отплату главнице јавног дуга биће искоришћено 34,7 милијарди динара у овој години, а за кредите за подстицај привредног развоја (стамбени, кредити за финансирање извоза, стипендије и слично) биће издвојено 7,8 милијарди динара, тако да ће стање на крају године на рачуну републичког буџета бити 110,4 милијарде динара, навео је Динкић и додао да ће тај износ бити пренет у наредну фискалну годину.

Према његовим речима, у плану је да у оквиру Националног инвестиционог плана до краја 2007. године буде укупно инвестирано 1,675 милијарди евра.

Поред реализације поменутог плана, други циљ је смањење спољног дуга, при чему је планирано да се у наредних неколико месеци овај дуг смањи за 2,5 до 3,5 милијарди долара и да Србија постане ниско задужена земља, истакао је Динкић.

Он је рекао да ће Народна банка Србије (НБС) до маја следеће године вратити Међународном монетарном фонду (ММФ) милијарду долара, а то значи да се Србија у потпуности раздужује према тој међународној финансијској институцији.

Истовремено, у плану је да 540 милиона долара пре времена буде враћено Светској банци, чиме ће бити потпуно ослобођен простор у буџету у наредне три године за капиталне инвестиције, напоменуо је Динкић и подсетио на то да је Париском клубу поверилаца понуђено милијарду долара замене дуга за инвестиције.

Он је додао да су разговори са Немачком, као највећим повериоцем, већ започели, а данас су већ стигли и први позитивни сигнали, уз напомену да се очекује почетак преговора и са другим повериоцима Париског клуба.

Динкић је истакао да нешто више од милијарду долара чини и косовски дуг, али се инсистира на томе да овај дуг сервисира онај ко стиче приходе на територији на коју се тај дуг односи.

Према његовим речима, то је укупно око три милијарде долара смањења спољног дуга у релативно кратком периоду, а на тај начин ће наш укупни јавни дуг, који укључује и домаћа дуговања као што су стара девизна штедња, дуговање према пензионерима и слично, бити смањен у односу на бруто домаћи производ са 170 одсто на испод 35 одсто, што значи да ће наш јавни дуг бити један од мањих у Европи.

Министар финансија је нагласио да је ребаланс буџета заснован на три основна циља, а то су наставак убрзаног привредног раста (који се заснива на расту извоза и директних страних инвестиција), повећање запослености и одржавање макроекономске стабилности.

Макроекономску стабилност, која је утицала на то да се сачини овакав ребаланс буџета, пре свега обележава знатно већи раст индустријске производње од очекиваног, као и добри резултати у туризму, саобраћају, грађевинарству и пољопривреди, због чега се очекује да привредни раст до краја ове године буде између 6,5 и 8 процената, а бруто домаћи производ по становнику најмање 3.500 долара, навео је Динкић.

Ово је друга узастопна година како Србија има суфицит у републичком буџету и планирано је да он буде 0,8 одсто БДП-а до краја године, забележен је веома висок раст приватизационих прихода и директних страних инвестиција, повећана стопа раста извоза, а на путу смо да значајније оборимо стопу инфлације у наредним месецима, указао је министар.

Он је напоменуо да су девизне резерве крајем августа достигле рекордни износ од 10,6 милијарди долара, што покрива укупни увоз за више од осам месеци, девизна штедња је у сталном порасту, а реалне плате у Србији су у првих седам месеци повећане за 9,6 одсто, при чему је у привреди забележен раст од 11,8 одсто, а у ванпривреди свега 5,4 одсто.

Такође, у приватном сектору плате су реално повећане 18,3 одсто, што је добра вест јер значи да само овај сектор може да повуче привредни раст на дуги рок, закључио је министар.