Од укупно расположивих средстава 93,2 одсто чине приходи у новцу, а 6,8 одсто су приходи у натури (натурална потрошња 6,7 одсто и зараде у натури 0,1одсто).

Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа - 51,3 одсто и пензије 25,9 одсто.

Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Републици Србији износе 33.182 динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића, који износи 35,1 одсто.

У структури расположивих средстава, у новцу, приходи из редовног радног односа у Републици износе 47,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 43,6 одсто, у Војводини 44,9 одсто, а у Београду 57,5 одсто.

Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Републици, у структури расположивих средстава, износе 24,1 одсто, у централној Србији (без Београда) 24,1 одсто, у Војводини 21,7 одсто и у Београду 26,7 одсто.

Потрошачки и инвестициони кредити у истој структури у Републици Србији износе 4,3 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) у Републици износе 5,2 одсто.

Натурална потрошња у Републици чини 6,7 одсто, у централној Србији (без Београда) 10,7 одсто, у Војводини 5,4 одсто, а у Београду 0,9 одсто.

У структури личне потрошње, просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Републици износе 33.182 динара, и то у централној Србији (без Београда) 31.649 динара, у Војводини 32.821 динар, а у Београду 36.981 динар.

У структури потрошње - издатака, на храну и безалкохолна пића у централној Србији (без Београда) одлази 38,1 одсто, у Војводини 32,9 одсто и у Београду 31,8 одсто.

Становање, вода, струја, гас и друга горива у Војводини износе 22 одсто, у централној Србији (без Београда) 18,1 одсто, а у Београду 17,1 одсто.

За здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.165 динара, а у Граду Београду 1.836 динара.

Комуникације у централној Србији (без Београда) стају 960 динара, у Војводини 1.150 динара, док су у Београду 1.393 динара.

Остали издаци у Републици Србији одлазе на транспорт – 11,2 одсто, одећу и обућу – 6,8 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање – 5,5 одсто и рекреацију и културу 4,4 одсто.

У саопштењу Републичког завода за статистику објављују се подаци добијени путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.

Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.

Поред тога, анкетом се прикупљају и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.

Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се под домаћинством подразумева заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе и самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.

У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.

Истовремено, у анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак са пописним круговима, као примарним, и домаћинствима, као секундарним јединицама избора.

Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине, при чему се на сваких 15 дана анкетира по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.

Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање, у првом кварталу (1.200 за Републику Србију) анкетирано је 1.169 домаћинства (97 одсто).

Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (COICOP-HBS).

Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит.

Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.

Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у првом кварталу 2006. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.

Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију (без Београда), Град Београд и Војводину, за сва домаћинства.