Београд, 8. мај 2006. године - Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић саопштио је да је НБС донела одлуку о увођењу нових мера у циљу смањења инфлаторног притиска које ће ступити на снагу 10. маја.
 |
 |
 |
Радован Јелашић na данашњој конференцији за новинаре |
 |
Фото: Фонет |
Јелашић је на конференцији за новинаре објаснио да је новим мерама предвиђено повећање обавезних резерви на задуживање у иностранству и девизне депозите до две године са 40 на 60 одсто, као и лимитирање кредита физичким лицима до нивоа од 200 одсто основног капитала.
Он је најавио и увођење обавезе обезбеђења додатног капитала од 25 одсто за кредите одобрене изнад 10 милиона динара са девизном клаузулом.
Према његовим речима, разлози за увођење мере којом се обавезна резерва на задуживање у иностранству повећава са 40 на 60 процената су вишеструки, али један од важнијих је да краткорочно задуживање банака у иностранству тренутно износи 946 милиона евра и да је готово удвостручено у последњих 12 месеци.
Увођење лимитирања кредита физичким лицима узроковано је даљим високим степеном раста кредита и високим степеном корелације између потрошачких кредита и увоза, док ће кредити обезбеђени државним гаранцијама (пољопривреда, стамбена изградња) бити изузети од те мере, рекао је Јелашић.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да Министарство финансија подржава одлуку НБС да повећа стопу обавезне резерве банака на краткорочно задуживање и депозите из иностранства у циљу смањења инфлаторног притиска.
Динкић је истакао да сматра да су мере НБС неопходне јер је у овом кварталу порасло задуживање банака и привреде директно из иностранства.
Та мера Централне банке је нужна у овом тренутку и односи се само на повећање стопе обавезне резерве за краткорочно задуживање из иностранства, што значи да ће дугорочни стамбени и инвестициони кредити привреди остати са садашњом стопом обавезне резерве, објаснио је министар.
Он је додао да базична инфлација у прва четири месеца износи 2,6 одсто, што је у границама пројектованог, "док је остало резултат повећања цена електричне енергије и нафте, на коју се не може утицати нити фискалним, нити монетарним мерама".
Да нисмо повећали цену електричне енергије, априлска инфлација била би испод једног процента, рекао је Динкић и нагласио да је ниво инфлације у Србији нормалан за пету годину транзиције, а да много већи проблем представља висока стопа незапослености.