Извезено је робе у вредности од 326,2 милиона долара, што чини повећање од 18,2 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 622,6 милиона долара, што је више за 38,1 одсто него у истом периоду претходне године.

Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 270,3 милиона, што чини повећање од 29,1 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе имао је вредност од 515,9 милиона, што је за 50 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.

Повећање увоза у протеклом месецу последица је увоза електричне енергије, који је био пет пута већи у односу на јануар прошле године (7,3 милиона долара), због проблема везаних за испоруке гаса из Руске Федерације, као и увоза руде бакра и гвожђа (16 милиона долара), које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.

Повећање извоза резултат је првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, али и суфицита у размени хране, суфицита у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који уживају наше робе и пораста светских цена основних метала и раста економске активности у свету.

Дефицит у јануару ове године износио је 296,4 милиона долара, што чини повећање од 69,3 одсто у односу на исти период претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 245,6 милиона, што чини повећање од 82,6 одсто у односу на исти период претходне године.

Покривеност увоза извозом износила је 52,4 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 61,2 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 52,4 одсто, док је у истом периоду прошле године била 60,9 одсто.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) у јануару ове године највише су били заступљени производи за репродукцију са 71,8 одсто (234,3 милиона долара), роба за широку потрошњу са 24,1 одсто (78,7 милиона долара) и опрема са 4 одсто (13,1 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 60,1 одсто (374 милиона долара), роба за широку потрошњу са 24,1 одсто (150,3 милиона долара) и опрема са 15,8 одсто (98,1 милион долара).

Главни спољнотрговински партнери у извозу у посматраном периоду били су Италија (63,6 милиона долара), Немачка (39,2 милиона долара) и Босна и Херцеговина (30,7 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (62,4 милиона долара), Немачка (56 милиона долара) и Италија (49,5 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена у јануару била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), док је са Босном и Херцеговином и Италијом остварен спољнотрговински суфицит од 15 милиона долара, односно 14 милиона долара.

Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (52 милиона долара), обојени метали (39 милиона долара), одећа (20 милиона долара), житарице (20 милиона долара) и производи од каучука (16 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 45,1 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су друмска возила (44 милиона долара), гас, природни и индустријски (37 милиона долара), нафта и нафтни деривати (31 милион долара), електричне машине, апарати и уређаји (28 милиона долара) и канцеларијске машине и машине за АОП (25 милиона долара), а њихов увоз чини 26,5 одсто укупног увоза.