Бубало је на конференцији за новинаре навео да један од главних проблема домаће привреде представља дефицит, и објаснио да, и поред тога што овим предлогом неће бити решене све тешкоће, овакав приступ представља позитиван помак јер уводи мере које нису постојале у ранијем периоду.

Јовановић је нагласио да су досадашње токове извоза одликовали стагнација производње, недостатак робе намењене иностраним тржиштима, непромењена структура робе за извоз, недовољно уређена законска регулатива, континуитет државне интервенције у слободном протоку роба намењених страним тржиштима, неодговарајућа пратећа документација, недовољно развијен систем квалитета, скупо и тромо банкарство, као и неусклађеност инфраструктуре транспорта.

Он је као последице тога навео превелике трошкове у припреми и отпреми робе за извоз, а као крајњи резултат и неконкурентност домаћих производа на страним тржиштима.

Јовановић је објаснио да излаз из тренутне ситуације представљају системске и структурне мере, при чему би системске подразумевале утврђивање извозно оријентисане аграрне, индустријске и трговинске политике и доношење одговарајућих буџета, припрему прописа и стандарда прилагођених ЕУ и Светској трговинској организацији, успостављање зоне слободне трговине југоисточне Европе, дефинисање надлежности републичких министарстава у циљу повећања извоза и повећање квалитета и ефикасности рада државне управе, посебно царинске службе.

Он је у системске мере убројао и адекватну висину субвенција на стратешке производе пољопривреде намењене извозу, регулисање питања стандарда, хитно уређивање поступака издавања сертификата који прате робу при извозу, утврђивање свих видова ванцаринске заштите у складу са Светском трговинском организацијом, формирање кластера на нивоу Републике Србије и побољшање услова и организације превоза робе за све видове транспорта.

Према његовим речима, неопходно је подићи и ефикасност банкарског сектора у односу на финансирање производње роба и услуга намењених извозу, афирмисати и убрзати почетак рада Фонда за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова и Гаранцијског фонда Републике Србије, креирати и маркетиншки осмислити домаће производе намењене извозу и донети националну иновациону политику са мерама за подстицање развоја нових производа и технологија.

Он је објаснио да структурне мере подразумевају привлачење страних директних инвестиција, промовисање производних кооперација, лиценцне производње и јоинт вентуре пројеката, подизање обима производње аграрног, индустријског и сектора услуга, редефинисање одабира ино-тржишта где је као циљне земље навео Руску Федерацију, Кину и земље ЕУ, промовисање оснивања малих и средњих предузећа којих у наредних пет година у Србији треба да буде приближно 400 хиљада, динамички развој извоза, као и афирмисање извоза услуга у туризму, филмској индустрији, грађевинској оперативи и консалтингу и реекспортним пословима.


Предлог мера за унапређење извоза у 2004. години