Крагујевац, 2. октобар 2018. године – Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић отворио је данас изложбу „Из ризнице Старе крагујевачке цркве“ у Старој скупштини града Крагујевца.
Вукосављевић је том приликом истакао да белези попут ове цркве и догађаји који су претходили њеној градњи чврсто сведоче о нашој историји и представљају јасне путоказе у суочавању са будућим изазовима.
Министар је боравио у Крагујевцу поводом свечаног обележавања 200 година постојања Старе крагујевачке цркве, која је у доба Кнежевине Србије била место окупљања народних представника и доношења важних државотворних аката.
Када је Сабор српских првака у Враћевшници одлучио 1818. године да Крагујевац постане прва престоница Србије, окренута је велика страница историје овога народа. Исте године, саграђена је и црква која је засијала у мери које су дозвољавале дате околности. Али то је свакако био велики догађај, рекао је он.
Вукосављевић је напоменуо да је у материјалном свету, у свету наших чула и опажаја, подигнута црква, али да се у једном другом свету које такође чини стуб на којем почива свако људско биће и свака људска душа, десило нешто друго.
Крагуј, који је симбол овог града и слободна птица, полетела је из гнезда у коме је била дуго успавана. Полетела је великим просторима на којима живи српски народ и свима саопштила да се српска држава, српска црква, српска модерност и духовност, поново рађају и поново ступају на велику историјску сцену, рекао је он.
Министар је подсетио на то да су се две династије, иако ривали у материјалном свету, правилно и мудро спојиле у пољу духовности и пољу симбола и да то треба да буде наук за ову генерацију која данас живи и оне које долазе после нас.
Изнад буке и свих раскола, подела, погрешних идеологија, историјских заблуда и странпутица, неопходно је да преко дугих векова пружамо руке једне другима, да се налазимо са најбољима, да слушамо њихове поуке и учења. А оно што живот чини животом и неке ситне мане, понекад и крупне недоследности, морају бити у сенци оног вишег поретка и хармоније која нас у трансисторијском смислу спаја, поручио је Вукосављевић.
Ако постоји само напредак технике, изума и науке, а не постоји напредак етике, морала, сврхе, онда је напредак заблуда. Овакви белези српске историје као што је ова црква и као што су догађаји који су претходили њеној градњи и околности које су је касније пратиле, чврсто сведоче о томе да изнад овог тока историје који данас видимо тече дивља река понорница српске историје са јасним путоказом и јасним изазовима, закључио је Вукосављевић.
Централна манифестација прославе одржана је у порти најстаријег градског православног храма, а започета је светом литургијом коју је служио владика Јован са свештенством шумадијске епархије.