Поповић и Негре су, током посете тој фарми, имали прилику да се упознају са најновијим и најмодернијим дигиталним технологијама које се употребљавају у свим сегментима пољопривредне производње, од обраде земљишта до жетве усева.

Поповић је, у разговору са директором Института Биосенс Владимиром Црнојевићем, истакао да је поносан на то што Србија на делу показује да може да буде међу лидерима у дигитализацији традиционалних индустрија, а посебно у пољопривреди, која је једна од наших најзначајнијих привредних грана и највећа развојна шанса.

Он је навео да се употребом дигиталних технологија у пољопривредној производњи постиже оптимизација приноса који у традиционалним условима могу варирати 2 до 4 пута и из сваког дела земљишта се извлачи максимум.

Министар је напоменуо да се мануелне активности замењују аутоматским, смањује се потрошња ђубрива и пестицида, што је највећи трошак пољопривредних произвођача, а уштеде се могу кретати и до 30 одсто.

Оваквим пројектима желимо да покажемо потенцијал иновација у пољопривредним процесима и охрабримо предузетнике да на овај начин постигну већу ефикасност. Веома смо задовољни сарадњом са Европском инвестиционом банком, која је на изузетном нивоу кроз различите пројекте, али и која доказује да је Србија препозната као озбиљан партнер од стране европских институција, рекао је Поповић.

Током обиласка дигиталне фарме представљена је употреба дронова, робота, сателита, као и савремене пољопривредне механизације у пољопривредној производњи.

Поред сензора који одређују тренутне потребе биљке за азотом, влажношћу земљишта и листа, представљен је и интелигентни робот за пољопривреду – Лала, као и дигитална платформа АгроСенс за праћење стања усева, планирање активности и организацију посла.

Негре је изјавила да је импресионирана постигнућима научника Института БиоСенс.

У обнову Института, како је додала, улажемо 14 милиона евра, а они су, сад видимо у пракси, успели да споје немогуће – прошлост и будућност, најсавременије информационе технологије и пољопривреду, традиционалну делатност.

ЕИБ је до сада определио 200 милиона евра за иновације и науку и ту нећемо стати. БиоСенс нам доказује да не треба да станемо, поручила је Негре.

Дигитална фарма у Криваји је прва оваквог типа отворена у региону, коју је осмислио и реализовао Институт БиоСенс захваљујући средствима ЕИБ и бесповратним средствима Европске уније и Владе Републике Србије.

Фарма пољопривредницима пружа прилику да бесплатно науче више о могућностима које им пружају дигитализација и нове технологије.

Наредног петка, 28. септембра, у 10 часова, у Криваји биће одржан Отворени дан Дигиталне фарме, током којег ће шира јавност имати прилику да се упозна са најмодернијим технологијама које се користе у пољопривреди.

Овог пута биће речи о уређајима за мапирање приноса и сензорима за процену влажности зрна, наводи се у саопштењу Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој.