Фото: Танјуг

Вукосављевић је том приликом истакао да овај пројекат на вишеслојан начин одговара овогодишњем слогану Бијенала "Слободан простор", како су то дефинисале уметничке директорке Ивон Фарел и Шели Макнамара.

Павиљон Србије на овој манифестацији представља, како је приметио министар, искорак у простор у којем се кроз архитектонску симболику води дијалог унутрашњег личног простора аутора са простором објекта Сеоске школе за филозофију архитектуре Богдана Богдановића у Малом Поповићу.

Он је приметио да се од прве интернационалне изложбе у Венецији 1895. године, а потом и првог међународног архитектонског бијенала 1980. године, освајање простора одвија паралелно са освајањем слободе, јер ови процеси неминовно иду упоредо, било да је реч о култури, уметности, политици или личном простору аутора.

Министар је указао на истраживање слободе уметника, слободе стваралаштва, у каквим се урбанистичким и архитектонским околностима живи и колико је лична иницијатива уметника важна као светионик у простору да шири идеје и окупља људе око себе, што представља и омаж архитекти Богдановићу и његовој школи.

Вукосављевић је приметио и да сама Венеција, као град мостова, својом јединственом архитектуом чува дуго и богато историјско сећање, али провоцира и нови доживљај слободног простора данашње културе, о чему сведочи и Бијенале архитектуре на којем су 63 национална представљања, од тога је 30 у националним павиљонима.

Комесар изложбе Дејан Тодоровић рекао је да у потрази за новим информацијама Станојевић представља омнибус са 30 прича о архитектури кроз нарацију Богдана Богдановића и његову књигу "Градословар", док је Павиљон претворен у школу за учење о хуманијој архитектури за коју су нам више од паметних зграда потребне паметне архитекте.

Аутор пројекта "Слободна школа је слободан процтор" Бранко Станојевић је рекао да се пред посетиоцима налази изложба коју чине Богдановићева књига "Градословар", цртеж (репродукција мурала пронађеног у подруму Богдановићеве школе) и 30 радова.