Фото: kultura.gov.rs

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је приликом проглашења добитника на конкурсу у Клубу посланика, да се кроз помоћ локалним самоуправама за развој културног живота кроз инфраструктуру, реконструкције, адаптације, обнове, али и манифестације доприноси томе да културни живот у Србији буде богатији, разноврснији и, пре свега, децентрализован.

Он је упозорио на то да су различите историјске околности довеле до тога да су локалне самоуправе у Србији почеле да посустају и финансијски и организационо упркос томе што у установама културе широм земље ради велики број посвећених, талентованих, вредних, одлучних ентузијаста који културни живот у својим срединама држе на високом нивоу.

Министар је, оценивши да је добро то што су локалне самоуправе показале више интересовања ове године него у претходне две, рекао да ће се потрудити да следеће године буде издвојено више од 150 милиона динара, јер сматра да култура на локалу то апсолутно заслужује.

Он је подвукао да се ефекти помака у области културе, духовног уздизања појединаца и друштава не могу мерити на дневној бази, као што се то може чинити у области економије, материјалног света и прозводње, што област културе чини изазовним.

Према његовим речима, Министарство културе и информисања ће настојати да охрабри и финансијски и стручно сваки пројекат у области културе који је вредан, поручивши да ће се резултати тих заједничких напора видети у годинама које долазе, јер морају да се осете њихови ефекти на цело друштво.

Председник општине Прокупље Александар Симоновић изразио је захвалност на свему што је министар Вукосављевић до сада урадио за тај град и истакао да се, захваљујући њему, помера фокус са већих културних центара, као што су Београд, Нови Сад, Ниш, на мање, тако да је и мала општина на југу Србије наишла на разумевање.

Председник општине Крупањ Иван Исаиловић је указао на то да мале средине не добијају често новац за културне пројекте, и да ово показује да децентрализација Србије иде у новом правцу.

Председник општине Бујановац Шаип Камбери је рекао да је ово најбољи даказ за то да, када постоји квалитет, и мала и неразвијена општина, може добити потребна средства за реализацију пројеката.

Фото: kultura.gov.rs

Одлуком конкурсне комисије подржани су следећи пројекти:

“Виртуозна презентација вишеслојног културног идентитета модерног Ниша“, Ниш - 33 милиона динара, „Стазама културе Крупња“, Крупањ - 10 милиона динара, „Вени, види, врњци! Дођох, видех - врњци!“, Врњачка Бања - 10 милиона динара, „Сомнибус - палата културе“, Сомбор - 8 милиона динара.

Такође, подржани су и пројекти „Град фабрике - фабрика културе“, Смедеревска паланка - 7,5 милиона динара, „Траговима великана“, Ваљево - 7 милиона динара, „Прокупачка епигенија“ , Прокупље - 7 милиона динара, Рудничко-таковски крај "Окно културе", Горњи Милановац - 6,5 милиона динара, Чаршијске приче, Лесковац - 6 милиона динара.

Финансијски ће бити подржани и пројекти „Побољшање услова за неговање традиција у култури“ , Неготин - 5 милина динара, „Фокусиште“ , Бечеј - 5 милиона динара, „Културно наслеђе Велике Плане - трезор сведочанстава прошлости и маркер савремених збивања“, Велика Плана - 6 милиона динара, „Нови Пазар за нове генерације“, Нови Пазар - 6 милиона динара, „На темељима Темнићког натписа где прошлост сусреће будућност“, Варварин - 6 милиона динара.

„ЕКГ - Култура као лек“ из Крушевца добио је 5 милиона динара, „Књажева варош, мала Венеција на Тимоку“ , Књажевац - 4 милиона динара,“ Рашка у долини векова“, Рашка – 4 милиона динара, „Караван културе“ Бабушница - 4 милиона динара, „Бришемо границе, спајамо нације – предајемо Бујановац младима“ Бујановац – 4 милиона динара, „Културом за европски Пирот“, Пирот – 4 милиона динара , „Сентаизам“ , Сента- милион динара и „Михизов путоказ“, Ириг – милион динара.

На овогодишњем конкурсу „Градови у фокусу“ пријављено је 75 пројеката, што је за око 50 одсто више него на претходну годину.

Поред критеријума који су предвиђени Уредбом о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе, при доношењу коначне одлуке, комисија је посебно водила рачуна о квалитету, концепту садржаја и формату представљања, буџету, степену поседовања потребне документације за реализацију инфраструктурних подпројеката видљивости пројекта и општем плану финансирања.

Ове године су приспеле пријаве из свих делова Србије, што значи да активности Министарства културе и информисања доприносе подизању свести локалних заједница о значају културе као покретача друштвеног развоја целе заједнице, наводи се у саопштењу.