Вукосављевић је истакао да је прича о Народној библиотеци Србије прича о алтерегу једног народа и једне нације, где су многи догађаји испреплетани, и подсетио на то да је та библиотека, која је основана три године пре доношења Сретењског устава, делила судбину народа у вихору историје.

Он је рекао да је та библиотека сељена, да је обитавала у малим просторима, при чему је била два пута у Крагујевцу, па у Београду, где је мењала адресе као подстанар.

Рушена је и уништавана, често од стране истих аутора који су добро знали шта раде. Због тога је српска култура трајно оштећена за културно благо неизрециве вредности, нагласио је министар.

Вукосављевић је оценио да су библиотекари бољи део српске културе – вредни, паметни људи пуни ентузијазма, који раде веома значајан посао, често у врло тешким условима, додавши да су нови депо и побољшање услова рада Народне библиотеке Србије насушна потреба.

Он је истакао да су предузети кораци у том правцу, и изнео уверење да ће за неколико година национална библиотека добити нови депо.

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић изразио је задовољство због присуства представника неколико националних словенских библиотека и отварања Центра словенских култура, истакавши да основни смисао тог напора представљају међусобна превођења, укрштена читања, комуникација међу песничким језицима истог, дубоког корена.

Традиционално, на Дан Народне библиотеке Србије пригодну беседу држи и један признати писац, а овог пута се присутнима обратио Владимир Пиштало, који је подсетио на то да је српски нобеловац Иво Андрић све своје књиге посветио библиотекама да други не би били жедни књига.

Пиштало је приметио да људи данас мање читају него некада, да студенти немају довољно издржљивости да прочитају књигу неког нобеловца, и додао да није веровао да ће морати да убеђује људе да читају.

Национална награда ,,Јанко Шафарик" додељена је Драгани Типсаревић, дугогодишњој управници Народне библиотеке "Стефан Првовенчани" из Краљева.