Београд, 19. јануар 2018. године – Министар финансија у Влади Републике Србије Душан Вујовић изјавио је данас да спровођење Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2018. до 2020. године има за циљ да побољша начин планирања и реализације крупних пројеката и унапреди начин сагледавања ресурса у односу на планиране и очекиване резултате.
Организације и институције окупљене у Националном конвенту о ЕУ одржале су данас у Клубу посланика консултације о поменутом програму економских реформи, на којима је министар Вујовић указао на значај програма и образложио кораке у његовој припреми и имплементацији.
Он је рекао да дефинисањем приоритета омогућавамо најбољи начин да наше жеље сведемо у расположиве оквире са становишта буџета, али и рокова и капацитета.
У оквиру Националног конвента о ЕУ сарађује више институција и организација – Министарство финансија, Народна банка Србије, Републички секретаријат за јавне политике, представници ресорних министарстава, организације цивилног друштава, а састанку су присуствовали и синдикати, стручна и шира јавност.
Консултације овакве врсте представљају традиционалну сарадњу државних институција и цивилног сектора у изради овог стратешког и интерресорног документа.
У циљу што свеобухватнијег укључивања цивилног друштва у процес припреме и каснијег спровођења ЕРП-а до 2020. године на почетку овогодишњег циклуса потписана је Платформа за праћење спровођења примене програма ЕРП 2018–2020. и Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике (ЕСРП), чији су резултати представљени на завршној конференцији за спровођење Платформе 21. децембра 2017. године.
ЕРП 2018–2020. године прошао је два циклуса јавних консултација, а поред Платформе, представљен је и локалним самоуправама на Годишњој конференцији СКГО 12. децембра и народним посланицима на седницама релевантних скупштинских одбора 15. децембра 2017. године.
Нацрт тог програма стављен је јавности на увид два пута– на веб-сајту Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике и Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом.
У складу са смерницама Европске комисије, структурне реформе у оквиру ЕРП 2018–2020. године организоване су у девет кључних области: управљање јавним финансијама, реформа тржишта енергије и транспорта, секторски развој, пословни амбијент и борба против сиве економије, истраживање, развој и иновације и дигитална економија, трговинске реформе, образовање и вештине, запосленост и тржиште рада, социјално укључивање, смањење сиромаштва и једнаке могућности.
ЕРП је документ који Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, израђује на годишњем нивоу у циљу успостављања платформе за ефикасније фискално планирање и координацију економских политика.
Кроз конкретне приоритетне структурне реформе, које су саставни део ЕРП и имају дефинисан прецизан временски оквир, ефекте и буџет, подржава се макрофискални оквир, отклањају препреке привредном расту и повећава конкурентност националне економије.
Данашњим догађајем закључује се други круг консултација, наводи се у саопштењу Министарства финансија.