Тривунац је, отварајући тематски панел "Повећање конкурентности српске економије“, рекао да је то више у односу на све земље Западног Балкана заједно, и додао да привлачење директних страних улагања подстиче и структурне промене у привреди.

Он је указао и на анализу ефеката државних подстицаја страним инвестицијама у прерађивачку индустрију на извоз и БДП за период од 2006. до 2015. године, коју је урадило Министарство привреде.

Према његовим речима, анализа је показала да је државу једно радно место коштало у просеку 2.680 евра, да је запослено 20 одсто више радника, удвостручен нето извоз, а да је допринос тих предузећа привредном расту пет пута већи.

Предности директних страних инвестиција, како је истакао, нису аутоматске и зависе од карактеристика домаће привреде, а план Министарства привреде јесте да подстицаји буду циљани и усмерени пре свега на паметне специјализације и нове технологије.

Тривунац је, говорећи о макроекономским показатељима, оценио да је српска привреда на добром путу, што показују кључни индикатори и релевантни међународни фактори, као што су ММФ и Светска банка.

Он је, подсетивши на то да је прошле године Србија достигла привредни раст у висини од 2,8 одсто, навео да ће ове године очекивана стопа раста бити између 2,6 и 3 одсто, као и да се 2018. године очекује раст од 3,5 одсто.

Државни секретар је напоменуо и да је у последње три године значајно смањена стопа незапослености са 26 на 11,8 одсто, али и додао да се ту неће стати.

Државни секретар је истакао да су јавна предузећа, након дугогодишње серије негативних резултата, 2015. и 2016. годину завршила са позитивним нето резултатом, а привредна друштва у стечају су прошле године, у односу на 2015, преполовила негативан резултат.

Тривунац је истакао и да је Србија напредовала у многим конкурентским областима, а према анализи индекса конкурентности од 12 стубова, највећи напредак остварен је у осам најважнијих области.

Он је најавио да ће у наредном периоду у фокусу Министарства привреде бити мере за повећање конкурентности, што ће допринети и повећању стопа привредног раста.

Државни секретар је издвојио шест кључних мера – привлачење стратешких инвестиција, повећање извоза, бржи раст стартап компанија и већи допринос брзорастућих малих и средњих предузећа, регионална специјализација прерађивачке индустрије, решавање проблема великих губиташа и креирање нове индустријске политике.

Тривунац је објаснио да Министарство привреде, у сарадњи са Светском банком, ради на доношењу нове индустријске политике до 2030. године, у оквиру које ће бити дефинисане мере и механизми којима је у фокусу развој иновација, примена концепта Индустрија 4.0, као и паметна специјализација прерађивачке индустрије Србије, наводи се у саопштењу Министарства привреде.