Радуловић је у поздравном говору истакао да би такве видове научних сусрета требало организовати на свим нивоима како би културне, историјске и научне везе српског и грчког народа биле темељније проучаване.

На овом једнодневном скупу усвојена је и иницијатива министра Радуловића и директора Института за национална и верска питања из Солуна Атанасиоса Ангелопулоса о томе да скуп на тему односа српске и грчке цркве буде настављен следеће године у Солуну, као и да ово окупљање постане традиционално.

Учеснике и госте поздравио је и благословио епископ нишки Иринеј, а радни део почео је подношењем реферата који детаљно анализирају све црквене везе Срба и Грка стваране вековима кроз богату културну, духовну и политичку историју.

Са великом пажњом пропраћена су излагања о улози српског свештенства у Грчком устанку 1821. године, као и о мисији и значају грчког свештенства у Србији од XВИИИ до XИX века. Утицај модерне грчке теологије на развој теолошке мисли код Срба у последњим деценијама овог века и помоћ и подршка грчке цркве српском народу у време грађанског рата и НАТО агресије на СРЈ, биле су теме које су расветлиле све видове односа два народа у модерној историји.

У делегацији Грчке, коју је предводио директор Института за национална и верска питања Атанасиос Ангелопулос, били су професори Атанасиос Каратанасис, Томас Папастерију, Михаил Тритос и Василиос Кукусас, док су домаћине представљали професори Драгиша Бојовић, Ивица Живковић, Бобан Димитријевић, Небојша Озимић и Владимир Цветковић.