АУДИО: Конференција за новинаре поводом седме ревизије трогодишњег аранжмана из предострожности са ММФ-ом

Вујовић је на конференцији за новинаре у Влади Србије истакао да је ово претпоследња провера резултата реформи договорених са овом међународном финансијском институцијом, а које наша земља спроводи по основу аранжмана из предострожности.

Он је, илуструјући постигнуте резултате, навео да Влада и даље планира раст бруто домаћег производа за ову годину од три одсто, додавши да је јавни дуг смањен на 67,1 одсто, док је буџетски дефицит са првобитно предвиђених 1,7 одсто за ову годину ревидиран наниже на 1,1 одсто.

Такође, како је додао, премија ризика земље оборена је четири пута, што значи да су нам мањи трошкови које плаћамо приликом задуживања.

Министар је такође прецизирао да је суфицит у буџету на крају јуна износио 33,2 милијарде динара, што је за 80 милијарди изнад плана, уз напомену да је извоз у првих пет месеци повећан за 13,3 одсто.

Он је посебно подвукао да извесни проблеми структурне природе на које је ММФ скренуо пажњу, попут кашњења реформе јавне управе, државних предузећа и други, не постоје од данас већ датирају пет, десет па и више година уназад.


Шеф Мисије ММФ-а Џејмс Руф истакао је да су Влада Србије и Народна банка Србије (НБС) остварили драматично јачање економије и побољшали привредну ситуацију.

Он је, на крају посете Србији поводом седме ревизије стендбај аранжмана, објаснио да ово није била уобичајена мисија, већ да су извршене и консултације на основу члана 4, што ММФ чини са свим чланицама без обзира на то да ли имају аранжман или не.

Према његовим речима, након пет година успореног раста, неодрживе фискалне позиције и проблематичних кредита у банкама, дошло је до великог преокрета у макроекономским резултатима.

Међународни монетарни фонд, како је пренео, у овој години предвиђа раст од три одсто, а ревидирао је наниже пројекцију дефицита на само 1,1 БДП, што је најнижи ниво од 2005. године.

Такође, како је додао, ова финансијска институција је уочила да јавни дуг пада брже и раније него што се очекивало.

Важно је да је дошло до фискалне консолидације која је бржа и већа од пројектоване, што ствара поверење код потрошача и инвеститора у одлучно решавање фискалних проблема у Србији, објаснио је Руф.

Он је указао на то да незапосленост пада, а запошљавање јача, упркос значајном смањењу радника у јавном сектору.

Евидентно је да је успешно реализована стратегија за смањење проблематичних кредита у банкама, а уз то НБС је успела да задржи инфлацију на ниском нивоу, навео је Руф и упозорио на то да се и даље економија Србије суочава са проблемима озбиљне рањивости и структурне слабости.

ММФ охрабрује Владу Србије да настави реформе, и решава проблеме. Програм који подржавамо има свеобухватну и врло амбициозну стратегију за решавање ових проблема, а њиме су обухваћена јавна и државна предузећа, државна управа, као и пословно окружење, прецизирао је он.

Према његовој оцени, остварен је добар напредак у овом програму, али у неким областима је дошло до кашњења, што се посебно односи на реформу државне управе и пружање јавних сервиса, као и на проблем који се тиче државних предузећа.

Он је најавио да ће приликом наредне посете Мисије ММФ-а, у септембру или октобру, бити разговора о евентуалном повећању плата и пензија, истакавши да се може очекивати раст прихода и 2018. године, уколико се настави досадашњи тренд.

Руф је поручио да је циљ програма ММФ-а и напора Владе Србије да се повећају плате у читавој земљи, додавши да се у томе успева са повећањем запослености и зарада, те да је најбољи начин за то држање фискалне ситуације под контролом.

Пензије и зараде, као врста расхода, треба и даље да буду обуздаване у проценту БДП-а, објаснио је он и додао да то значи да ће доходак у целокупној економији расти у складу са растом БДП-а.

То, како је нагласио, даје простора и за раст зарада у јавном сектору, али да то не буду повећања која би ишла испред економског раста.

Мисија ММФ-а борави у Србији од 22. јуна поводом седмог разматрања резултата у спровођењу актуелног стендбај аранжмана из предострожности.

У оквиру њега, сагледане су обавезе које су договорене економским програмом, као и мере и резултати економске политике које ће бити спроведене у наредном периоду.

Том приликом је разговарано са ширим низом саговорника – представницима власти, предузетницима, синдикатима и академским круговима, како би се сагледао широк спектар погледа на економску ситуацију у земљи.