Фото: Танјуг

Вукосављевић је том приликом рекао да је Министарство културе и информисања, заједно са Министарством за рад, борачка и социјална питања, покренуло иницијативу да Дан словенске писмености буде државни празник.

Иницијативом је предвиђено да Дан словенске писмености буде државни празник и да се на тај начин Србија прикључи великој породици словенских народа, који се из јасних и убедљивих разлога сећају великих дела браће Ћирила и Методија, рекао је он.

Према његовим речима, свечаност у Матици српској, као и догађаји који су тим поводом јуче уприличени у Тршићу, Лозници, Београду и другим градовима широм Србије, показују колико се наше друштво враћа поштовању традиције.

Тим догађајима показујемо да се друштво враћа на старе путеве и да почиње да цени и поштује своју традицију, традицију писмености, језика, писма, културе и говора, навео је Вукосављевић.

Он је подсетио на то да је Министарство културе, у оквиру те акције, имало промоцију пројекта "Негујмо српски језик" у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића.

Тим акцијама, поред низа других активности које реализујемо заједно са другим државним органима, настојимо да питања језика, писма и укупне културе говора држимо као једну од битних тема овог друштва, објаснио је министар, и додао да је задатак државе и свих установа културе да се са великом бригом односе према ћириличном писму и српском језику.

Вулин је истакао да Дан словенске писмености треба да буде дан који ће се у Србији празновати, и напоменуо да је наше писмо наш идентитет и да је то прилика да га потврдимо и пренесемо млађим генерацијама.

Према његовим речима, на тај начин показујемо да се враћамо себи и својим коренима, и да то враћање није никаква регресија, већ напротив, наш залог за будућност.

Желимо да будемо део велике европске породице народа, али како бисмо то могли да будемо ако не будемо могли да им пренесемо свој језик, писмо, историју и идентитет, навео је Вулин.

Министар је додао да је ово прилика да сви заједно подржимо иницијативу за увођење Дана словенске писмености, као дана када ће деца у школама учити на којим је вредностима засновано постојање њиховог народа и зашто треба да буду поносни на оне који су живели пре њих.

Председник Матице српске Драган Станић рекао је да Матица српска од 2012. године редовно обележава Дан словенске писмености и Дан светих Ћирила и Методија.

Одлучили смо да обележавамо тај тренутак када су сви Словени ступили у својеврсну културну револуцију. Тиме што су Ћирило и Методије стандардизовали језик Словена, дали им прву азбуку, почели да развијају књижевност на словенском језику, црквенословенски је тада постао четврти богослужбени језик у хришћанству, рекао је Станић.

Он је додао да је то велики догађај који је представљао темељ за будући развој српске културе.