Фото: mpzzs.gov.rs

Недимовић је, на конференцији за новинаре, поводом промоције националне ознаке "Српски квалитет", истакао да управо ова ознака треба да допринесе томе да се и држава укључи и да да коначну потврду да је нешто што је написано на декларацији баш тако.

Он је додао и да је ова акција савршен пример јавно-приватног партнерства између произвођача и државе, где постоји потпуно независна контрола квалитета, и изразио наду да су првих осам производа који су ушли у систем, само иницијална каписла.

Поред тога што су производи из Србије, означавањем робе на овај начин доћи ће се до јасне разлике, како међу српским произвођачима у земљи, тако и међу иностраним производима у свету, истакао је он потврдивши и да су произвођачи меда заинтересовани да уђу у процедуру и добију ознаку "Српски квалитет".

Министар је објаснио да ови производи неће бити скупљи и да ће се у наредним недељама наћи на рафовима свих продавница у земљи.
Такође, он је истакао и да иза гаранције квалитета стоји ресорно министарство, као и бројне сертификационе куће за проверу квалитета, те удржења потрошача и привредне асоцијације.

Фото: mpzzs.gov.rs

Ознаку "Српски квалитет" од данас носи осам производа три компаније: Индустрија меса "Царнеx" са "Домаћом меснатом сланином", "Селецтион паштета са комадићима меса", "Селецтион паштета са димљеном сланином" и "Домаћа сарма", затим, Индустрија меса "Топола" са "Љутим куленом" и "Излетничком саламом", као и компанија Златиборац са "Краљевском саламом" и "Пилећом деликатес саламом".

Емануел Хидиер из Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), која је заједно са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) помогла увођење ознаке квалитета, истакао је да Србија жели да буде конкурентна, при чему ће се на овај начин, како је рекао, обезбедити сигурност да потрошачи добијају најбољи квалитет.

Потрошачи су заинтересовани да купе производ који има јасну ознаку квалитета и географског порекла. У Француској је, на пример, цео процес означавања производа са посебним логоом и успостављање система, трајао 20 година, указао је он.

Од момента подношења захтева за добијање ознаке "Српски квалитет", прође максимално три месеца, а држава из буџета рефундира више од 50 одсто средстава за контролу квалитета.

Председник ЕБРД-а Миљан Ждрале истакао је да са аспекта ове банке веома важно да се инвестира и унапреди квалитет пољопривредних прехрамбених производа, те да ће компаније које улазе у процес означавања сигурно имати нови талас инвестиција.

Руководилац групе за квалитет производа у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Ракетић објаснио је да комисија коју чине бројни стручњаци из области безбедности и квалитета хране даје предлог министру пољопривреде о томе да ли неки производ треба да добије ознаку.

Фото: mpzzs.gov.rs

Према његовим речима, сертификат траје једну годину, а контроле обављају овлашћене службе државе, еснафска удружења и надлежне инспекцијске службе.

Нема ограничења у томе који ће се производи моћи наћи на списку, а први на листи након месних прерађевина ће вероватно бити медари као и произвођачи млевене паприке, рекао је Ракетић.

Ознака је намењена за пољопривредне и прехрамбене производе у сектору производње и прераде млека, меса, воћа, поврћа, житарица, уљарица, грожђа и меда, (осим јаких алкохолних пића, вина и ароматизованих производа од вина).

Ова ознака је добровољни стандард квалитета, регулисан Уредбом о означавању пољопривредних и прехрамбених производа националном ознаком вишег квалитета "Српски квалитет".

Подршку у развоју ознаке "Српски квалитет" Министарству пољопривреде и заштите животне средине пружила је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (УН ФАО) и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), у оквиру вишегодишњег пројекта који се реализује у Србији "Унапређење квалитета и безбедности хране у сектору производње меса", наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.