Бранислав Недимовић

Недимовић је у интервјуу новинској агенцији Бета изнео податак да је у Србији осигурањем која обухвата и ризик од мраза, снега, грома и олује обухваћено само 10,5 одсто укупног пољопривредног земљишта, што је веома мало.

У најкраћем року морамо подићи ниво тог вида осигурања на бар 30 одсто, нагласио је он, додавши да произвођачи малина и купина знају да не могу да очекују надокнаду штете од државе и да су свесни ризика неосигуравања производње.

Министар је подсетио и на то да држава произвођаче воћа помаже на два начина – обезбеђује противградну заштиту и помаже у осигурању рода у износу од 40 одсто вредности премије осигурања која обухвата и ризик од мраза, снега, грома и олује, а поједина друштва осигуравају и стабла.

Привредник из Косјерића је осигурао две тоне малина и три тоне купина и премија осигурања је била 315.000 динара. Ако се одузме помоћ државе, њега је то коштало од пет до седам динара по килограму малине.

Рачунајући да је просечна цена малине 170 динара трошак осигурања у цени је само око пет одсто, рекао је Недимовић.

Одговарајући на питање да ли Србија има спремну робу за кинеско тржиште које ће постати доступно после потписивања Меморандума о давању гаранција за безбедност прехрамбених производа, министар је указао на то да је споразум правни оквир који омогућава да се бизнис развија и да има сигурно тржиште.

Када је то обезбеђено држава може да убризга финансијска средства у сточарство или нешто друго, рекао је он, нагласивши да јагњеће месо може одмах у мају да се извози јер је Кина спремна да да дозволе а да од наших привредника зависи да ли ће склопити пословне аражмане за извоз.

Сува шљива ће, према његовим речима, такође ускоро моћи да се извози као и говеђе месо, а ради се на обезбеђењу услова за пласман свињског меса и млека.

Недимовић је истакао и да Србија види шансу и у развоју органске хране и да ће следеће године у буџету за пољопривреду бити издвојена средства за помоћ произвођачима за пословање у прве три године које су најкритичније и када се са конвенционалне прелази на органску производњу, где су трошкови највећи.

За органску производњу долазе болји дани. Ове године је у буџету за биљну органску производњу издвојено 88 милиона, а за сточарску 55 милиона динара, а субвенције за ту производњу су веће за 40 одсто.

Органска храна се у овом тренутку производи на 16.900 хектара и она је нарочито погодна за девастирана подручја, истакао је министар.

Он је додао да је планирано да се субвенције ове године доделе младим пољопривредницима за инвестиције у воћарство, сточарство или повртарство у највећем износу до 10.000 евра или 1,2 милиона динара.

Субвенција ће за 250 до 300 пољопривредника износити 75 одсто вредности улагања и додељиваће се унапред, а остатак новца треба да обезбеде сами, рекао је Недимовић и додао је да ће се тај пилот пројекат ширити ако се покаже успешним.

Приоритет Министарства пољопривреде је, према његовим речима, и изградња сиситема за наводњавање.

Спремљени су јавни позиви за изградњу седам система за наводњавање који ће се финансирати из Фонда Абу Даби. За петнаестак дана ће бити расписати и јавни позиви за још четири система за наводњавање, тако да ће од укупно 11, седам бити у Војводини, а четири у централној Србији и наводњаваће више хиљада хектара, рекао је Недимовић.

Ти системи ће, према његовим речима бити “водени аутопоут” на који ће заинтересовани моћи да прикључе секундарне системе, а министарство ће финансирати 50 одсто тих трошкова.