Миладин Ковачевић

У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 1370,4 милиона долара, што је за 50,9 одсто више у односу на исти период прошле године, док је увезено за 2832,1 милион долара, а то је за 6,4 одсто мање у односу на исти период прошле године. Извоз робе изражен у еврима износио је 1048,1 милион евра, што је повећање од 42,6 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе изражен у еврима имао вредност од 2168,6 милиона евра, што чини смањење од 11,4 одсто у односу на исти период прошле године.

Смањење увоза у прва четири месеца 2005. последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега, због опадања реалног раста зарада, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике. Увоз је мањи због увођења ПДВ-а јер је увоз многе робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен у децембру протекле године да би се плаћање ПДВ-а од увозника избегло у првим месецима 2005. ПДВ је утицао и на резулатате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од извозника, за разлику од прошле године. Такође, смањење увоза је и последица првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности.

Дефицит за период јануар-април ове године износи 1461,7 милиона долара, што је за 31 одсто мање у односу на исти период прошле године. Дефицит изражен у еврима износи 1120,5 милиона евра, што чини смањење од 34,5 одсто у односу на исти период прошле године.

Покривеност увоза извозом износи 48,4 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године када је износила 30 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 48,3 одсто, док је у истом периоду прошле године износила 30 одсто.

Од јануара до априла ове године у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 69,3 одсто (949,8 милиона долара), а следе роба за широку потрошњу 26 одсто (355,9 милиона долара) и опрема 4,7 одсто (64,6 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 64,5 одсто (1827,2 милиона долара), затим роба за широку потрошњу 22,5 одсто (636,1 милион долара) и опрема 13 одсто (368,8 милион долара).

У извозу, главни спољнотрговински партнери у посматраном периоду били су Босна и Херцеговина (196,5 милиона долара), Италија (195,1 милион долара) и Немачка (151,9 милиона долара), док су у увозу главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (551,5 милиона долара), Немачка (284,2 милион долара) и Италија (249,6 милиона долара).

У саопштењу се посебно указује на то да је спољнотрговинска робна размена у прва четири месеца ове године са Италијом уравнотеженија него лане. Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит који износи 120 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, имамо и суфицит са Македонијом.

Међутим, с друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (229 милиона долара), обојени метали (122 милиона долара), одећа (75 милиона долара), поврће и воће (68 милиона долара) и производи од каучука (67 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 40,9 одсто укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (335 милиона долара), гас, природни и индустријски (193 милиона долара), друмска возила (175 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (129 милиона долара) и гвожђе и челик (120 милиона долара), чији увоз чини 33,6 одсто укупног увоза.