Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем таласу (6.366 домаћинстава), анкетирано је 5.554 домаћинства (87,2 одсто), односно 15.057 лица старих 16 и више година.

Анкета је спроведена методом директног интервјуа (лицем у лице) са члановима домаћинства и била је анонимна.

Циљ овог истраживања јесте да се прикупе подаци ради израчунавања индикатора о сиромаштву, социјалној искључености и условима живота.

Спровођење истраживања је од посебног значаја, имајући у виду да је засновано на стандардизованој методологији за све државе чланице ЕУ, чиме је обезбеђена упоредивост података.

Главни резултати анкете показали су да стопа ризика од сиромаштва износи 25,5 одсто. Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају већи ризик да то буду. При томе, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2016. години износи 38,7 одсто.

Лица од 18 до 24 године највише су изложена ризику од сиромаштва (32,7 одсто), као и лица млађа од 18 година (30,2 одсто), док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година (19,1 одсто).

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају лица у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце, 49,8 одсто, затим лица млађа од 65 година која живе у једночланим домаћинствима, и то 40,1 одсто.

У зависности од радног статуса, код лица старих 18 и више година, најизложенија ризику од сиромаштва су незапослена лица (48 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (9 одсто).

Код самозапослених лица ова стопа износи 32,4 одсто, док је стопа ризика од сиромаштва код пензионера 15,4 одсто.

Детаљније податке о сиромаштву, материјалној ускраћености, неједнакости и интензитету рада можете наћи у саопштењу Републичког завода за статистику „Сиромаштво и социјална неједнакост“.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.