Фото: tanjug.rs

Антић је са представницима ове финансијске институције потписао и пакет уговора о зајму од 15 милиона евра, као и о донацији у износу од 6,5 милиона евра за потребе "Електромреже Србије" (ЕМС) за реализацију пројекта "Трансбалкански коридор".

Он је том приликом истакао да су потписани документи веома важни за развој енергетског сектора наше земље.

Уговор о кредиту за ЕПС, чији је рок отплате 12 година, уз почек од пет година, а за који је Влада Србије данас дала гаранције, односи се на пројекат модернизације система за отпепељавање у Термоелектрани "Никола Тесла А" (ТЕНТ А), објаснио је министар.

Тај зајам ће, како је прецизирао, бити искоришћен за реконструкцију система транспорта пепела у највећој ЕПС-овој термоелектрани, а резултат ће бити бољи квалитет ваздуха јер ће се спречити да ветар разноси пепео из ТЕНТ А, а пројекат ће заштити од загађења и подземне воде, реку Саву и земљиште.

Према његовим речима, уговор о зајму и донацији ЕМС-у заокружује другу секцију прве фазе градње пројекта "Трансбалканског коридора", која укупно има четири секције.

Реч је о пројекту чија је вредност приближно 30 милиона евра и који ће, уз подршку Немачке, бити повољно финансиран зајмом који одобрава KfW, навео је Антић и нагласио да је реч о пројекту који има грант од готово седам милиона евра који обезбеђује ЕУ.

Он је рекао да се прва секција пројекта "Трансбалканског коридора" ради сопственим средствима ЕМС-а, као и трећи сегмент, при чему вредност сопствених средстава ЕМС-а која ће бити уложена у поменути трећи сегмент износи осам милиона евра.

Према његовој оцени, то комбиновано финансирање показује да колосални пројекти у оваквој синергији имају шансе и могу да се добро испреговарају, односно да се обезбеде најповољнији услови и грантови.

То је, како је рекао, последица чињенице да је ЕМС јако добро водио тај пројекат, који је заслужио пажњу и подршку Србије, KfW и ЕУ.

Вршилац дужности директора ЕМС-а Јелена Матејић поновила је да се данас потписаним уговорима предвиђа донација у износу од 6,5 милиона евра, као и зајам у износу од 15 милиона евра, а који су том Акционарском друштву одобрени по изузетно повољним условима.

Она је указала на то да ЕМС без поменутих новчаних средстава не би могао сам да финансира "Трансбалкански коридор", који је од огромног државног, регионалног, али и европског значаја.

Према њеним речима, друга секција прве фазе подразумева подизање преносне мреже централне и западне Србије на 400 киловолтни напонски ниво, будући да је преносна мрежа напонског нивоа 220 киловолти у тим деловима Србије при крају свог животног века.

Укупна дужина 400-киловолтних далековода планираних за изградњу у првој фази пројекта "Трансбалкански коридор" у наредном десетогодишњем периоду износи више од 320 километара, од чега је приближно 260 километара двоструких 400-киловолтних далековода.

Укупна процењена буџетска вредност прве фазе градње поменутог пројекта износи приближно 160 милиона евра.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман оценио је да данас потписани уговори имају велики значај за унапређење у области енергетике, али и да пружају додатну могућност коришћења обновљивих извора енергије, као и укупног развоја, а све у контексту Берлинског процеса енергетског умрежавања читавог региона.

Он је истакао да је Немачка развојна банка доделила кредит у износу од 15 милиона евра, у чему је важну улогу имала сарадња са ЕУ, која је издвојила грант од седам милиона евра као значајан допринос.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт указао је на то да је уговор за део "Трансбалканског коридора" добар модел сарадње између Владе Србије, односно Министарства рударства и енергетике, Европске комисије и других извора финансирања, што је у овом случају Немачка развојна банка.

Он је подсетио на то да је ЕУ у енергетски сектор Србије већ уложила више од 500 милиона евра, уз оцену да је данашњи догађај добра порука за наставак посвећености Уније даљој сарадњи.