На смањење укупне запослености утицало је смањење неформалне запослености (за 106.700), првенствено у пољопривреди, услед смањеног обима сезонских радова у посматраном периоду године, док се формална запосленост повећала (за 24.200), нарочито у прерађивачкој индустрији.

Оцењени број формално запослених лица је достигао 2.160.700, док број неформално запослених лица износи 570.700, од којих је две трећине лица (374.900) ангажовано у пољопривреди.

Резултат оваквог кретања запослености и незапослености је, с једне стране, рекордно ниска стопа незапослености (13 одсто), а с друге стране, повећање контингента неактивног становништва (за 114.000).

Том становништву, поред пензионера, ђака и студената, припадају и неактивна лица која желе и у могућности су да почну да раде иако не траже посао активно (због чега не припадају категорији незапослених), а чији је број за 50.100 већи у односу на претходни квартал и сада износи 378.500.

У поређењу са четвртим кварталом 2015. године, обим контингента радне снаге, који подразумева запослена и незапослена лица, није се битније мењао, али је унутар тог контингента становништва дошло до преливања из статуса незапослених у статус запослених лица.

Број незапослених смањен је за 144.900, а број запослених повећан за 150.600, при чему је неформална запосленост, углавном у пољопривреди, повећана за 43.400, а формална запосленост, пре свега у делатностима прерађивачка индустрија и трговина на велико и мало и поправка моторних возила, повећана за 107.200.

Овакво кретање формалне запослености складу је с подацима о регистрованој запослености које Републички завод за статистику, такође, прати и публикује.

Детаљније податке и табеле из анкете о радној снази можете погледати у прилогу.