Стање из децембра 2004. (горња фотографија) и децембра 2016. године (доња фотографија)

Министарство је ове године издвојило 70 милиона динара за обнову овог манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, што је за десет милиона више у односу на 2016. годину.

Најважнији инвестициони програми у овој години обухватају завршетак обнове Белог конака и почетак радова на обнови југозападне стране, која подразумева реконструкцију уништених конака Дохије и Игуменарије са параклисима, где је велики пожар започео.

Такође, плановима је предвиђена и реконструкција трпезарије краља Милутина и конзерваторско-рестаураторски радови на троновима у Саборној цркви.

Бели конак претрпео је највеће разарање од свих објеката страдалих у великом пожару 2004. године и његова архитектонско-конструктивна форма је у потпуности девастирана.

Пројектом обнове предвиђено је да се сви постојећи елементи максимално сачувају и презентују, тако да се не може направити разлика између оригиналних и новоизграђених делова објекта.

Завршетком обнове Белог конака крајем ове године биће готови радови на изгорелим објектима северне и источне стране манастира и биће комплетно реконструисана целина од Великог конака, преко Конака из 1814, улазне зоне, закључно са Белим конаком.

На тај начин, биће обновљено, опремљено и предато у употребу приближно 75 одсто корисне површине уништене у великом пожару.

Чланови Комисије су констатовали да су у 2016. години у обнови Белог конака у највећој мери завршени груби грађевински радови, израда инсталација и реализација главних ентеријерских радова, као и да је у обнови улазне зоне извршено више од 95 одсто радова предвиђених пројектом обнове.

Поред министра културе и информисања Владана Вукосављевића, као председавајућег, седници је присуствовало још 13 чланова овог тела.

Реч је о помоћнику министра за културно наслеђе и заменику председника Комисије Александри Фулгоси, члановима САНУ Владети Јанковићу и Димитрију Стефановићу, професору Филозофског факултета у Београду Зорану Ракићу и директору Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин
Зорану Вапи.

Чланови Комисије су и директор Задужбине Светог манастира Хиландара Миливој Ранђић, представник Народне библиотека Србије Владимир Тријић, архитекте Мирко Ковачевић и Слободан Баришић, сликар Владимир Булајић и представник Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.

Седници су присуствовали и доцент Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду Светислав Николић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић и епископ жички Јустин.

Обновом Хиландара руководе Свети манастир Хиландар и Задужбина Светог манастира Хиландара у непосредној сарадњи и садејству са Народном библиотеком Србије, Републичким заводом за заштиту споменика културе Београд и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе из Петроварадина, и уз финансијску подршку буџетских средстава предвиђених за обнову Хиландара.