Приметивши да се аутор позабавио темом која није била проскрибована, али научници су веома ретко улазили у њу, Ивановић је рекао да дело предаставља складан спој анализе поезије и теолошког поимања мистике. Он је оценио да Бабић поседује високе аналитичке способности и знање да примени интердисциплинарне методе (теологфију, теозофију, антропологију, психологију) приликом тумачења поезије песника које је одабрао као репрезенте романтичарске мистике.

Ивановић је скренуо пажњу на анализу Његошеве "Луче микрокозме" где је Бабић показао велико знање Његошеве поетике, интелектуалну радозналост и храброст да искаже радикалне ставове које ће многе подстаћи на полемику.

Бабић је рекао да га је овој теми привукла чињеница да се веома мало аутора и ван наше земље бавило темом мистике у поезији, а запазио је да је период романтизма најпогоднији да се изврше те врсте анализе. Он се нада да ће књига подстаћи друге истраживаче да наставе његовим трагом и најавио је да намерава да следи траг мистицизма у поезији Владислава Петковића Диса и Момчила Настасијевића.

У књизи је у првом делу обрађен теоријски аспект појма мистицизма и односа између поезије и мистике, у другом су анализирана дела Симе Милутиновића-Сарајлије, Петра Петровића Његоша, Ђорђа Марковића Кодера, Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића и Лазе Костића, док је у трећем дао преглед осталих песника блиских мистици и религији.