Ружица Стаменковић
	Фото: tanjug.rs

Стаменковић је, на конференцији за новинаре одржаној поводом представљања имена појединачних привредних друштава која се налазе на врху листе "Сто нај..." привредних друштава Агенције за привредне регистре, истакла да највећу имовину и капитал поседује Јавно предузеће ЕПС, док највећи нето губитак има "Фармаком" из Шапца, а највеће укупне губитке има Јавно предузеће "Србијагас".

Она је рекла да је анализа наплате потраживања од купаца и измиривања обавеза према добављачима показала да добављачи краткорочно финансирају велике системе.

Велики и успешни системи су, запараво, добар део својих финансирања пребацили на добављаче тако што не измирују благовремено обавезе према динамици која је била уговорена, рекла је Стаменковић.

Она је објаснила да више од 70 одсто предузећа на листи од 100, заправо користи средство неизмиривања обавеза као краткорочни извор финансирања свог пословања, што је изненађујуће, посебно за оне који послују успешно.

Када је реч о најбољима, Стаменковић је рекла да се концентрација српске привреде налази управо у првих 100 предузећа, односно она остварују трећину укупних пословних прихода целе привреде.

Она је навела да је у 100 највећих концентрисано више од две петине нето добитка и две петине пословне имовине, половина капитала укупне привреде, две трећине нето губитака и више од половине кумулираних историјских губитака.

Према њеним речима, највеће пословне приходе прошле године остварио је предузеће НИС, и са 199,9 милијарди динара чини 2,3 одсто пословних прихода читаве привреде.

Стаменковић је објаснила да је активност предузећа у 2015. години пала за 19 одсто у односу на 2014. годину због пада цене нафте, али да је ипак НИС остао на првом месту, када је реч о пословним приходима, и на другом по нето добитку, односно профитабилности.

Она је напоменула да је највећи нето добитак остварио Телеком Србија, остваривши профит од 16,3 милијарде динара, што је 3,5 одсто укупног нето добитка целе привреде.

У 2015. години то предузеће је имало изузетан раст, за више од 18 одсто, а имовина и капитал му дозвољавају да може да проширује делатност како новим кредитирањем, тако и финансирањм из сопствених извора, јер више од 64 одсто Телеком користи сопствене изворе финансирања, рекла је Стаменковић.

По пословним капацитетима, односно по имовини и капиталу, највеће је ЈП Електропривреда Србије, које је у 2015. године имало велику статусну промену, када му је припојено седам великих предузећа која производе енергију и угаљ, указала је она.

Стаменковић је рекла да је имовина ЕПС-а 886,8 милијарди динара, што је 6,9 одсто укупне имовине српске привреде, док поседује 639,7 милијарди капитала, што је 10,5 одсто укупног капитала привреде.

Она је додала да се не може говорити о годишњој успешности те фирме јер су њени резултати, после статусне промене, повећани два и три пута, али да су они ипак изузетно високи.

С друге стране, како је навела, кумулирани историјски губитак ЕПС-а је 103,5 милијарде динара, јер је оно преузело и губитке седам припојених предузећа.

Када је реч о губицима, Стаменковић је прецизирала да је највећи нето губитак остварио концерн "Фармаком" МБ, са губитком од 58 милијарди динара, што чини 18 одсто нето губитка целе привреде и три пута је већи од другопласираног на листи, Железаре Смедерево, која је имала нето губитак од 17,7 милијарди динара.

Она је нагласила да листу са највећим кумулираним губицима предводи ЈП "Србијагас" са 150,2 милијарде динара, што износи 4,3 одсто укупних губитака читаве привреде.

Стаменковић је подсетила на то да је "Србијагас" дугогодишњи губиташ, али је 2015. годину завршио позитивним резултатом, односно добитком од три милијарде динара, што показује раст пословних прихода од 11,5 одсто.

Губитак у 2015. години је 45 милијарди динара, што је побољшање резултата пословања и долази, пре свега, од наплате прихода и, вероватно, економичнијег пословања, оценила је она.

Државни секретар Министарству привреде Драган Стевановић рекао је да анализа АПР-а одсликава све ефекте економских и фискалних мера које протекле две године спроводи Влада Србије.

Стевановић је навео да у овом документу бројке показују да се заиста нешто дешава у Србији у екномском смислу и да амбијент постаје бољи и интересантнији, клима је боља, што не признају само непосредно окружење и релевантне међународне институције, већ смо то и сами верификовали овим документом.

Он је додао да се на индиректан начин препознају позитивни аспекти усвајања нових закона о приватизацији и стечају, да су имовина и капитал тих предузећа повећан, односно да се смањују обавезе државе, чиме је прекинут ланац неликвидности.

Стевановић је додао и да ефекти мера које је предузела Влада Србије могу да се виде и у томе што на списку од 100 најбољих предузећа има 12 јавних, чији је оснивач Србија.