У Народном музеју у Београду чува се више од 400.000 регистрованих културних добара под 182.462 инвентарна броја, а класификовани су у 34 збирке у хронолошком распону од палеолита до 20. века.

На данашњој свечаности представљено је и идејно решење реконструкције зграде музеја чији је аутор архитекта Милан Ракочевић. Према овом решењу, до 2010. године музејски простор требало би да добије сасвим нови амбијент, прилагођен пре свега публици и њеном активном учешћу у програмима.

Ракочевић је прецизирао да решење, између осталог, предвиђа библиотеку са читаоницом, као и увођење централног компјутерског система заштите и проверавања услова у музеју, у оквиру којег ће посетиоци моћи да бирају руту посете и језик на коме ће бити објашњена.

Национални музеј у Београду, најстарија установа заштите културних добара Републике Србије, основан је 1844. године са обавезом да прикупља, чува, штити, обрађује и презентује археолошку, нумизматичку и уметничку грађу на простору Србије.

Народни музеј се у здање на Тргу Републике, саграђено 1903. године за потребе Хипотекарне банке, уселио 1952. године. Зграда је прилагођена потребама музеја у реконструкцији која је завршена 1966. године и у том тренутку музеј је у својим збиркама имао приближно 100.000 предмета, а у њему је радило 90 запослених.

У саставу Народног музеја су Галерија фресака, Музеј Вука и Доситеја и Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића у Београду, као и Лепенски вир код Доњег Милановца и Археолошки музеј Ђердапа у Кладову.