Тасовац је у писаном саопштењу изјавио да у Србији постоје новинари који часно и професионално раде свој посао и којима је стало до објективног извештавања, зато што знају да аргументованом критиком или похвалом доприносе даљем развоју демократије.

Он је истакао да се глас тих новинара, нажалост, не чује увек, пошто је једна друга, не толико бројна, али гласна група новинара, преузела на себе улогу професионалних политичких страдалника, скандал-мајстора или спин-доктора, у зависности од профила медија у којима раде, и којима је све свето — осим чињеница.

Министар је поручио да неће појединачно одговарати на усплахирена саопштења НУНС-а и НДНВ-а, чији су, на тренутке, неконтролисани тон и садржај далеко испод нивоа на којем треба да се одвија јавна расправа, али да нико од нас није у прилици да баш у сваком тренутку бира своје саговорнике.

Уколико се вођама НУНС-а и НДНВ-а диже притисак само зато што сам се дрзнуо да њихове јавно исказане ставове коментаришем — и да се са њима не сложим — онда су они у много већем проблему него што сам мислио, јер им је под хитно потребан курс о томе шта су јавна дебата, људска права и слобода изражавања, рекао је он.

Према његовим речима, иста правила важе за сваког појединца, струковно, политичко, спортско друштво или верску заједницу.

Свака грађанка и грађанин ове земље имају право да се критички односе према било чијем раду, па и раду државних органа, навео је Тасовац и додао да је срећан и поносан што новинари и новинарска удружења то своје право користе јавно и без икаквих устручавања.

То потврђује да смо демократско друштво. Само је питање времена када ће ти исти новинари и та иста новинарска удружења научити да прихватају критике и на рачун свог рада, указао је министар.

У датим околностима поставља се питање како разговарати са људима који мисле да је стање у друштву било боље под Милошевићем и како им помоћи да схвате колико су заслепљени својим сопственим политичким ангажманом? Како им саопштити да је постало очигледно да то што они раде нема везе са струком, већ са борбом за позиције, привилегије и финансије.

Министарство културе и информисања транспарентно руководи распоређивањем средстава која су му поверена на управљање, уз поштовање јасних процедура и критеријума.

Међутим, показало се да појединци сами морају да се суоче са чињеницом да њихове медијске манипулације зарад новца наносе штету управо грађанима Србије који од новинара очекују мање политиканства, а више професионализма.

Потпуно се слажем да комисије за доделу средстава за суфинансирање медијских садржаја нису моја "прћија", као што ни министарство није моја "дедовина". Скрећем вам пажњу на чињеницу да те исте комисије нису нити ваша "прћија", нити "прћија“ било које друге интересне групе. Као што вам ни НУНС, ни НДНВ нису „дедовина“.

Као министар, технички, одлазећи или какав год био, и увек у складу са својим законским овлашћењима, нећу дозволити ниједној комисији Министарства културе и информисања, нити било ком зависном или независном удружењу, да вређа било чију интелигенцију.

Ако новинар није у стању да разликује чињенице од фантазије, онда треба добро да се запита да ли је за себе изабрао праву професију, наводи се у саопштењу Министарства културе и информисања.